Портрет без рама: Милијан Стојанић

Можда је неко рекао: „Овај Милијан само још председник општине није био!”, па је чувени Косијерац или Ражанац, како радије истиче, одлучио да покаже да може и то. Мада он тврди да је пре шест месеци спојио две вештине, кување и политику, да би пут између Ваљева и Косјерића, коначно постао – пут, осамдесет година откако је прављен, а њиме стигли инвеститори, без труцкања и муке у стомаку, и уложили паре у овај крај. Тачније – две фабрике за прераду воћа и поврћа, које ће, обећао је, током свог мандата подићи а мештанима помоћи да за све што имају у баштама и воћњацима нађу купце.

Као председник „напредњака” у вароши са дванаест хиљада људи, сео је у фотељу првог човека општине јер су одборници СНС-а, ДСС-а, НС-а, СПС-а, ПУПС-а и УРС-а поднели захтев да његов претходник, „делегиран” из ДС-а пре шест месеци, поднесе оставку. Тако је на неки начин припремио терен да на прошлонедељним изборима „његови” стекну већину у одборничким клупама, 15 према 27. И опет су током предизборне кампање пре недељу-две у Косјерић банули прваци партија, а Милијан их је био по обичају све дочекао. По обичају, јер Стојанић, витез кулинарства, власник 246 патената, аутор девет књига, Гинисов рекордер због десет хиљада литара чорбе скуване у једном лонцу, увек има интересантну причу. Овом приликом подсетићемо се оне о његовом чланству у 19 странака.

„Имао бих и више, али неке партије у које сам се учланио нису ми никада доставиле доказ о чланству. Како сам постајао члан? Обично, после промоције неке партије у Косјерићу, оснивачи сврате у мој ресторан на ручак или вечеру и питају: ’Хоћеш, газда, да се учланиш?’ Видим све наши људи, неки и моји пријатељи. Хоћу. Онда дођу, други, трећи... И накупило се, хвала богу”, говорио је кроз смех Милијан. Тако је постао члан свих релевантних партија, па су његови увек на власти. Како год се избори завршили, прослава је увек организована код Стојанића, славило се заједно, а сутрадан су долазили поражени. Опет његови људи. Са њима је онда туговао.

Важну животну филозофију, признаје, научио је од деде Раденка, иако се као дечак стално врзмао око мајке и бабе, нешто кувао, пржио и мешао на шпорету, а оне га убеђивале да је варјача за жене. Још тада је одлучио да после основне упише Средњу угоститељску школу. А деда му је, на питање о томе у којој је војсци током рата војевао, приповедао: „У свакој − до Букова. Значи, кад кроз село наиђе војска, он крене с њима без опирања до Букова и прве густе шуме...”

Политика нас је много поделила, нисам хтео да профитирам и нисам имао привилегије од ње, већ сам желео да заједно останем са свима, признаје Стојанић. Вратимо ли се на његов терен – кулинарски, где 30 година прави чуда и вечито је интересантан новинарима, морамо да поменемо да, како сам каже, има више од четири хиљаде својих заштићених јела, да је дипломирао на Економском факултету у Суботици, да се са колегама такмичио 214 пута и 212 пута победио, да је академик гастрономије, да му је недавно објављен „Српски народни кувар”, који је посветио ћерки Катарини. Жени Ангелини препустио је породични посао и хотел у Косјерићу док председникује.

Замислите да неко примети: „Овај Милијан само још председник Србије није био!”

Рајна Поповић