Уметност и свет без ослонца

Пет важних књига о савременој уметности представљене у једном дану, то је свакако културни догађај првога реда, и десио се јуче у „Службеном гласнику”, када је представљено пет књига нове едиције „Уметнологија”, у колекцији „Уметност у теорији и историји”: „Модернизам/Авангарда”, Јеше Денегрија, „Дишан и редимејд” и „Уметност и политика”, Мишка Шуваковића, „Радикална апстракција”, групе аутора, и „Уметност, Кључни савремени мислиоци”к приређивача Дирмид Костела и Џонатана Викерија. Ликовно-графичко решење колекције урадио је Јован Чекић.

Уредници колекције су Гојко Тешић и Милка Зјачић-Аврамовић, а у јучерашњем разговору о овим издањима учестовали су и Јеша Денегри, Мишко Шуваковић и Јован Чекић. Пре свега указано је на начине сагледавања савремене уметности у естетском и културолошко-социолошком и незаобилазном политичком контексту, важност рецепције дела Дишана у нашој средини као својеврсног „лакмус папира” за начине на које се реагује на убрзане промене у свету, на проблематизацију јединственог југословенског културног простора.

– Богато илустрована књига Јеше Денегрија, под насловом „Модернизам/Авангарда, Огледи о међуратном модернизму и историјским авангардама на југословенском простору”, садржи четрдесет текстова објављених између 1967. и 2012. године, и неколико необјављених, а говори о Сави Шумановићу, Петру Добровићу, Игњату Јобу, Ивану Табаковићу, Марку Челебоновићу, Милени Павловић Барили, експресионизму и новој стварности у Словенији, Групи „Земља”, ликовној уметности у часописима „Зенит”, Љубомира Мицића, и „Дада Танк”, Драгана Алексића, и другом, рекла је Милка Зјачић-Аврамовић.

Професор др. Мишко Шуваковић уредио је зборник историографских, аналитичких и интерпретативних текстова, под називом „Дишан и редимејд”, у којем је предочен концепт и феномен редимејда и његова суштинска превратничка улога у развоју двадесетвековне ликовне, визуелне и музичке уметности, као и контекст Дишановог живота и рада. Расправљане су различите уметничке појаве које су проистекле из Дишановог редимејда: надреалистички поетски објекти, неодада, флуксус, концептуална уметност, апропријацијске уметничке тактике итд. Обимна студија „Уметност и политика – Савремена естетика, филозофија, теорија и уметност у времену глобалне транзиције”, Мишка Шуваковића, расправља о односима савремене уметности, естетике, филозофије, теорије уметности и културе.

– Највећи број уметничких дела у периоду после пада Берлинског зида преиспитује улоге савремене уметности у друштву, и у великој мери третира питања контрадикције света, економске кризе, транзиције, суочава се са траумом света без ослонца. Неизвесност, несигурност, оно је око чега се граде сасвим различита језгра савремености. Постављају се питања шта је класа, ко данас има моћ, ко поседује капитал, ко управља родним и расним идентитетима, шта чини свакодневицу и шта значи критичко мишљење. У разговору са студентима схватио сам да је ова књига у суштини левичарска, иако то није било моје свесно почетно опредељење, објаснио је професор др Шуваковић.

Овом приликом, представљен је и за нашу средину драгоцени зборник текстова „Радикална апстракција – Апстрактно сликарство и границе приказивања”, које су приредили др Никола Дедић, др Јеша Денегри и др Мишко Шуваковић, са циљем да се на теоријским и историјско-уметничким основама проблематизују појаве радикалног апстрактног сликарства у модерној и постмодерној уметности у Србији током 20. века. Никола Дедић писао је о Богољубу Јовановићу и Драгомиру Угрену, Јеша Денегри о Милени Чубраковић, Радомиру Дамњану и београдском „Пројекту Мондријан”. Мишко Шуваковић писао је о Едуарду Степанчићу, Мири Бртки, Драгољубу Раши Тодосијевићу, Зорану Белићу и Живку Грозданићу, а ту су и текстови о Коломану Новаку, Зорану Радовићу, Групи 143…

Књига „Уметност, Кључни савремени мислиоци”, коју су приредили Дирмид Костело и Џонатан Викери, а превео Урош Томић, одговара на питања какви све начини тумачења уметности постоје, и какве они различите концепте и теоријске оквире укључују, колика је вредност уметности, и друга.