Портрет без рама: Тимоти Џон Бајфорд

„Питам се, питам се, шта је то тако лако да га може подићи и најмање дете, а преко собе не може пребацити ни сам Краљевић Марко”, мисли Оливера Марковић у лику куварице, у култној дечјој телевизијској серији „Невен”. Такође као колегиница куварица Драган Зарић јој одговара: „То је перо”. Деца која су некада расла уз „Невен” добила су шансу да постану радознали, духовити, образовани и хумани људи и може ли се више очекивати од једне ТВ емисије?

Недавно је у Галерији РТС-а свечано обележено четрдесет година од почетка емитовања „Невена”, када су снимљени и завршни кадрови филма „Питам се, питам се” о чувеном редитељу и сценаристи „Невена” Тимотију Џону Бајфорду, аутора Веље Павловића, а у копродукцији РТС-а и Студија Б. Тај јунак нашег детињства- Тимоти Бајфорд, који је као „Енглез на сталном раду у Југославији” на најлепши начин протумачио стваралаштво Јована Јовановића Змаја, и снимио најбоље дечје емисије код нас: „Полетарац”, „Бабино унуче”, „Недељни забавник” и „Трагом птице додо” (у сарадњи с ТВ Сарајево), сарађивао на остварењу емисије „Двоглед”, као велики љубитељ природе и птица радио еколошке пројекте, као и серију о енглеским дечјим класицима…, рођен је крајем јула 1941. године, у Солзберију, у Великој Британији.

Пре доласка у Југославију био је асистент редитеља на Би-Би-Сију, а затим и редитељ у тамошњој дечјој редакцији. Упознао је своју другу супругу Милу Станојевић, драматурга Дечје редакције ТВ Београда, која му је постала стални сарадник, и због љубави дошао да живи у Београд. Бајфордови су „неговали дух радозналости за све области људског сазнања и историјског памћења, они су аутентични пиквиковци, трагачи за појединостима из свакодневног живота”, неко је једном сасвим тачно написао.

„У Енглеској никада не бих могао да направим ’Невен’. Једном у Новом Саду случајно сам видео часопис ’Невен’, а случајно се догађају најлепше ствари. По повратку кући рекао сам Мили: ’Од овога бих могао да направим емисију’”, рекао је у једном интервјуу Бајфорд. Неке од успомена из детињства проведеног на фарми Бајфорд је овековечио у „Невену”, а међу њима је и урнебесно гађање јајима. Пошто су се јаја разбијала о главе глумаца, склопљен је пакт да двеста јаја по завршетку серијала буде олупано о редитељеву главу. Међутим, као фина чика Јовина деца, глумци су напокон од тога одустали…

После 33 године проведене у Београду, готово у статусу туристе, остајући овде чак и у најтежим условима за ову земљу, после написа у НИН-у и захваљујући тадашњем председнику Борису Тадићу, коначно је 2004. године добио држављанство Србије. „Нисам ни енглески ни српски патриота. Ако се свет гледа из свемира не види се ниједна граница. Само лопта усред универзума. Није ми важно где живим, важно ми је да сам срећан тамо где се налазим”, признао је Бајфорд у некој прилици.

Сада преводи, пише и херојски се бори с тешком болешћу, у пословично српској несташици неопходних лекова против болова.

Марина Вулићевић