Чај или кафа

ОЋА, зелени чај, је национално пиће Јапана. У старим књигама се први пут помиње почетком 8. века. По свему судећи су га донели свештеници из Кине, а од почетка 9. века почиње да се гаји и у Јапану. Постоји на десетине врста зеленог чаја у зависности кад и како се бере, дали се лишћу додају стабљике и гранчице и да ли има још неких састојака.

До педесетих година прошлог века у Јапану се пио чај у чајџиницама, ЋАЈА, које су полако нестајале да би их замениле КИСАТЕН (кафићи у којима се служи и кафа и чај).

Део јапанске културе који живи већ вековима је чајна церемонија. Настала је под окриљем зен будизма, а циљ је да се прочисти душа кроз спајање са природом. Будистички свештеници су при молитвама пили чај само из једне посуде. Тај се обичај временом допуњавао и мењао, док крајем 16. века Сен-но-Рикју, отац модерне чајне церемоније, није поставио њене естетске принципе.

Његов артистички идеал се може изразити са две речи: ВАБИ (једноставна елеганција имеланколија) и САБИ (усамљеност и скромност). Култ астецизма и дисциплина помаже моралној чврстини и унутрашњем миру, а то његовим следбеницима пооштрава чула и омогућава да открију лепоту која обичном оку није доступна.

Сви гости из једне посуде, један по један, пију МАЋА, чај направљен од финог праха који сепомеша са врућом водом и ''лупа'' жицом од бамбуса, ЋАСЕН, док не постане кремасто и пенушаво. Маћа је као супа од спанаћа, горкастог је укуса, препуна кафеина и потпуна је супротност јапанском колачићу ВАГАШИ, који претходи чају да би се успоставила равнотежа укуса.

Церемонија

Пре и после чаја, пажљиво изабраним и скромним речима се може похвалити икебана илипосуде за чај, ћутећи се треба дивити кимону и складним покретима мајстора чајне церемоније. Иако гости могу да разговарају, нагласак је на тишини и естетској контемплацији.

Прво се поклони и прихвати посуда са чајем десном руком, потом се стави на длан леве и трипута окрене у правцу казаљке на сату. Чај се попије у три гутљаја, с кратким паузама, да би се уживало у у укусу и онда се кажипрстом и средњим прстом обрише ивица посуде, опет се окрене три пута , али у супротном правцу и врати мајстору церемоније, или спусти испред себе.

При мом првом присуствовању чајној церемонији, направила сам уобичајену грешку коју су странци безброј пута поновили. Наиме, домаћину сам стидљиво ставила до знања да је посуда за чај била пукнута на неколико места. Сви гости се се насмејали јер је та посуда била стара и драгоцена. После ми је домаћин објаснио да та посуда представља природу. Облици у природи нису савршени и то запажање је пренето на посуду која је била са разбијеном симетријом и грубо офарбана.

Иако многи Јапанци иду на часове чајне церемоније и изузетно поштују тај део своје културе,врло  ретко се може присуствовати истој.

У кафићу

С друге стране пријатни кафићи, КИСАТЕН, или популарније, КИСА, су постали популарна места где се заборављају свакодневне бриге. Има их пуно, на разне теме и увек су препуни.

Почев од оних кафића који су присутни у многим градовима на свим континетима као што су Старбакс, Талис и Дотур и који су увек крцати, у Јапану је могуће попити кафу или чај у амбијенту по свом избору.

Ако сте љубитељ џеза постоје кафићи где се слуша само та музика и док испијате омиљену кафу, од понуђених тридесетак врста, можете читати књиге и часописе на тему џеза. Кафићи са цртаним романима, видео играма или компјутерима су омиљени међу младима, а за оне амбициозније који желе да полирају знање страног језика, то је доступно у ИНГЛИШКИСА где можете ћаскати са особљем које говори искључиво енглески, барем на радном месту.

Постоје КИСА који се граниче са моралом и перверзношћу, такозвани НО-ПАН-КИСА(скраћено од енглеског no panties) где су подови у огледалима, а келнерице без доњег веша.

За оне који имају много дубоке џепове и у стању су да издвоје неколико стотина долара за шољицу кафе, постоје кафићи где се седи испод оригиналних слика чувених сликара док се ноншалантно испија КОПИ ЛУАК, најскупља кафа на свету. Нисам само сигурна да ли баш сви знају кроз какав су третман зрна кафе прошла.

У сваком од кафића можете да наручите на десетине врста кафе, али свега неколико врста чајева. Није нимало за чуђење јер су Јапанци трећи највећи увозници кафе на свету.

Посматрајући Јапан свих ових година примећујем да често има више странаца на чајним церемонијама него Јапанаца.Да ли због укуса, здравља или моде, странци све више пију зелени чај. Све је више Јапанца који чај замењују кафом и сасвим је могуће да ће се у овом веку кафа заменити чај као национално пиће Јапана.

Весна Белушевић,

Цукуба, Јапан