Квалитетнија малина испод стрехе

Чачак – У привредно и воћарски развијеним земљама Европе, посебно у крајевима са влажнијом и хладнијом климом, малина се производи у контролисаним условима. Оваква производња је знатно скупља, али се на тржишту због ранијег сазревања плодова постижу више цене које воћарима знатно надмашују повећане трошкове.

– Досадашња искуства у нашој земљи указују да се у контролисаним условима постижу стабилни приноси и добија бољи квалитет плода него на отвореном. Плодови су чвршћи и по величини уједначенији. Поврх тога, имају дужи век употребе у свежем стању, а и сезона бербе је продужена – каже за „Политику” мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећих стручњака у Србији за малину.

Он истиче да је, поред модерних пластеника, тунела и лаких монтажно-демонтажних конструкција, узгајање могуће и у полузаштићеном простору: полиетиленским надстрешницама, мрежарницима или под противградним мрежама. Све то подразумева и увођење нових, једнородних и двородних сорти малине, тјуламин, глен емпл и полка.

У студији о малини као стратешком производу српске пољопривреде Лепосавић, такође, саопштава да ово воће сваке године доноси извозни приход и до 150 милиона евра, док је на производњи, преради и пласману, прерачунато у пуни фонд радних часова, стално запослено око 35.000 људи. У нашим условима све то је, разуме се, праћено бројним проблемима, почев од чињенице да се већ 20 година у Србију увозе лоше саднице малине.

– У општини Ариље је 2011. године посађено десетак хектара малине сорте тјуламин пореклом из Енглеске. На писмени захтев власника засада, надлежни фитосанитарни инспектор је узео узорке и послао их на анализу у референтну лабораторију факултета у Земуну. Анализа је потврдила присуство фитопатогене бактерије из рода агробактеријум, која је изазивач рака корена и зато онемогућава даље гајење малине на тим парцелама. Непосредно пред увоз овог материјала из Енглеске, 2010. године, Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде Србије скинула је рак корена са А1 карантинске листе, односно са обавезне анализе, на А2 листу што значи да не подлеже обавези. Тиме је, намерно или не, омогућен улаз зараженог материјала.

Затим, неколицина већих откупљивача са ових простора као српску малину приказују и количине увезене из Пољске и Чилеа, истовремено тврдећи да временске прилике и други чиниоци у претходној години нису у значајнијој мери утицали на пад производње у Србији.

– Овај податак може се проверити у Управи царина која последњих година бележи сталан раст увоза малине из поменутих земаља. Посебан проблем представља чињеница да таква малина по својим карактеристикама и квалитету не одговара произведеној на нашим просторима, па не би смела да буде продавана као малина из Србије.

Саговорник оцењује да у документима економске политике малина и воћарство у целини немају место какво заслужују. Наиме, не постоје мере за подстицај запошљавања у малинарству, док су за једног новозапосленог у „Застави” страни инвеститори од наше државе добијали најмање 4.000, а у „Јури” и 10.000 евра.

– Слично је и са најновијим Законом о подстицајима у пољопривредној производњи. Примера ради, основни подстицај за целокупну биљну производњу износи 6.000 динара / ha. На тај начин изједначени су пшеница као капитално интензивна култура где један радник може да уради више десетина, а у Европи више стотина хектара, и малина као радно интензивна култура, код које су за један хектар засада потребна двојица радника са пуним годишњим фондом часова.

Најновија догађања са афлатоксинима у млеку, као и недозвољени садржај пестицида у јабукама извезеним у Русију, за које постоји основана сумња да су реекспортоване из Србије и да су пореклом из Македоније, наносе несагледиве последице нашој пољопривреди.

– Ни малина није изузета од покушаја дискредитације квалитета. То се показало и 2010. године, када се у појединим српским медијима појавила тврдња да нашој земљи прети могућност забране извоза због недозвољеног садржаја пестицида. Следећи покушај дискредитације десио се 2011. године када је, наводно, у Данској пронађен норо вирус у смрзнутим плодовима малине пореклом из Србије. У оба случаја су урађене одговарајуће анализе у референтним лабораторијама које су одмах демантовале такве гласине и спречиле настајање веће штете – наводи Лепосавић.

--------------------------------------------------------------------------------

За хектар новог засада 13.977 евра

Лепосавић је у студији објавио детаљни, потпуни трошковник улагања за малинаре, узевши за основу један хектар са сортом виламет. По садашњим ценама, за подизање тог засада потребно је укупно 13.977 евра, при чему су трошкови материјала 9.757, услуга 1.610 а радне снаге 2.610 евра. Иначе, трошкови производње у овој сезони, за планирани принос од 10 до 12 тона по хектару, износиће 11.110 евра  (материјал 1.600, услуге 1.720, радна снага 6.560, амортизација 930 и непредвиђени издаци 300 евра). То значи да ће, у просеку, килограм малине произвођаче коштати један евро.