Чији новац користе политичке странке

Хрватска треба да обезбеди транспарентније финансирање политичких странака и тиме ојача демократију, док се припрема за чланство у Европској унији, каже се у извештају Транспаренси интернешенела. Али, упозоравају се и Албанија, Косово, Македонија и Србија да унапреде ову област. Извештај „Куповина утицаја: Новац и избори на Балкану” указује на недостатак поверења јавности у политичке партије, што је претња демократским процесима на Балкану. Грађани Хрватске, Македоније и Србије оценили су политичке странке као најкорумпираније од 12 оцењиваних институција, према Глобалном барометру корупције за ову годину.

„Јака демократија и фер избори зависе од транспарентности политичког финансирања. Без чисте политике не може бити чисте владе. Хрватска је незнатно надмашила своје суседе по питању транспарентности финансирања изборних кампања, али и она и њени суседи још имају много посла”, изјавио је Миклош Маршал, заменик генералног директора ТИ.

У поменутим земљама утврђене су значајне слабости, а најзначајније су: поузданост финансијског извештавања странака, санкције за оне који крше закон и мере које спречавају злоупотребу финансирања изборне кампање.

У Србији је крајњи извор финансирања за скоро половину пријављених расхода током избора у мају 2012. године непознат. Надзорна агенција има далекосежна овлашћења, али нема ефикасан надзор над партијама, јер нема ресурсе и ниједна странка није кажњена због кршења правила о финансирању предизборне кампање.

Закључак извештаја је да су потребни подаци о донаторима, иначе грађани неће знати у чијем интересу партије наступају. То је начин да гласачи имају поверење у своје представнике.

Ђорђе Вуковић, из Цесида, слаже се да поверење у странке не построји, већ да га треба изградити. „Нигде ова област није сјајна. Али, што има више случајева и пресуда, то говори да је систем легалан и обрнуто. Овде је тај систем труо. Свуда је политичка моћ најјача, а онда иде новац. Ни у земљама стабилне демократије нема поверења у странке ако виде да има корупције, јер она удара на темеље демократског поретка. Онда се мисли да је боље без странака а то убија демократију. Требало би да се ради на контроли финансирања, а потребна је и инспекција. Питање је шта је Агенција за борбу против корупције урадила с кривичним пријавама после избора.”

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да у многим европским земљама прописи нису добри, и да су у Немачкој и Француској председници Хелмут Кол и Никола Саркози били под истрагом. „Али у демократски развијеним земљама нормалнијим током дође до решења. Јавност је врло осетљива када нешто у тој области није у реду. Ми од пре две године имамо закон, а Агенција за борбу против корупције треба да обавља контролу. Међутим, догодило се да Агенција није добила извештаје о финансирању кампање за локалне изборе. Када се све потпуно испита и када кривци буду кажњени, имаћемо више поверења у странке али дотле још нисмо дошли.”

На питање шта још треба урадити на законодавном нивоу, Ненадић одговара: „Начин на који се третира кредит није добар, јер када се подноси извештај, мора се видети одакле ће кредит бити враћен. Следећа ставка су обавезе које се плаћају касније, а настале су током кампање, као и нелогичности у извештајима странака. На пример, новац који је уписан у категорији „и остали”, па се не види како је потрошен. ТС је предлагао и промене Кривичног законика због куповине гласова. За сада се само један поступак води у Новом Саду. Партије на власти користе државне ресурсе у предизборним кампањама и флагрантно je порастao број промотивних скупова. Колико је садашња контрола добра видећемо по томе шта ће се догађати с прекршајним пријавама. Кад није пријављен трошак, странка треба да буде прекршајно кажњена. То ће бити прави тест.”