Čiji novac koriste političke stranke

Hrvatska treba da obezbedi transparentnije finansiranje političkih stranaka i time ojača demokratiju, dok se priprema za članstvo u Evropskoj uniji, kaže se u izveštaju Transparensi internešenela. Ali, upozoravaju se i Albanija, Kosovo, Makedonija i Srbija da unaprede ovu oblast. Izveštaj „Kupovina uticaja: Novac i izbori na Balkanu” ukazuje na nedostatak poverenja javnosti u političke partije, što je pretnja demokratskim procesima na Balkanu. Građani Hrvatske, Makedonije i Srbije ocenili su političke stranke kao najkorumpiranije od 12 ocenjivanih institucija, prema Globalnom barometru korupcije za ovu godinu.

„Jaka demokratija i fer izbori zavise od transparentnosti političkog finansiranja. Bez čiste politike ne može biti čiste vlade. Hrvatska je neznatno nadmašila svoje susede po pitanju transparentnosti finansiranja izbornih kampanja, ali i ona i njeni susedi još imaju mnogo posla”, izjavio je Mikloš Maršal, zamenik generalnog direktora TI.

U pomenutim zemljama utvrđene su značajne slabosti, a najznačajnije su: pouzdanost finansijskog izveštavanja stranaka, sankcije za one koji krše zakon i mere koje sprečavaju zloupotrebu finansiranja izborne kampanje.

U Srbiji je krajnji izvor finansiranja za skoro polovinu prijavljenih rashoda tokom izbora u maju 2012. godine nepoznat. Nadzorna agencija ima dalekosežna ovlašćenja, ali nema efikasan nadzor nad partijama, jer nema resurse i nijedna stranka nije kažnjena zbog kršenja pravila o finansiranju predizborne kampanje.

Zaključak izveštaja je da su potrebni podaci o donatorima, inače građani neće znati u čijem interesu partije nastupaju. To je način da glasači imaju poverenje u svoje predstavnike.

Đorđe Vuković, iz Cesida, slaže se da poverenje u stranke ne postroji, već da ga treba izgraditi. „Nigde ova oblast nije sjajna. Ali, što ima više slučajeva i presuda, to govori da je sistem legalan i obrnuto. Ovde je taj sistem truo. Svuda je politička moć najjača, a onda ide novac. Ni u zemljama stabilne demokratije nema poverenja u stranke ako vide da ima korupcije, jer ona udara na temelje demokratskog poretka. Onda se misli da je bolje bez stranaka a to ubija demokratiju. Trebalo bi da se radi na kontroli finansiranja, a potrebna je i inspekcija. Pitanje je šta je Agencija za borbu protiv korupcije uradila s krivičnim prijavama posle izbora.”

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da u mnogim evropskim zemljama propisi nisu dobri, i da su u Nemačkoj i Francuskoj predsednici Helmut Kol i Nikola Sarkozi bili pod istragom. „Ali u demokratski razvijenim zemljama normalnijim tokom dođe do rešenja. Javnost je vrlo osetljiva kada nešto u toj oblasti nije u redu. Mi od pre dve godine imamo zakon, a Agencija za borbu protiv korupcije treba da obavlja kontrolu. Međutim, dogodilo se da Agencija nije dobila izveštaje o finansiranju kampanje za lokalne izbore. Kada se sve potpuno ispita i kada krivci budu kažnjeni, imaćemo više poverenja u stranke ali dotle još nismo došli.”

Na pitanje šta još treba uraditi na zakonodavnom nivou, Nenadić odgovara: „Način na koji se tretira kredit nije dobar, jer kada se podnosi izveštaj, mora se videti odakle će kredit biti vraćen. Sledeća stavka su obaveze koje se plaćaju kasnije, a nastale su tokom kampanje, kao i nelogičnosti u izveštajima stranaka. Na primer, novac koji je upisan u kategoriji „i ostali”, pa se ne vidi kako je potrošen. TS je predlagao i promene Krivičnog zakonika zbog kupovine glasova. Za sada se samo jedan postupak vodi u Novom Sadu. Partije na vlasti koriste državne resurse u predizbornim kampanjama i flagrantno je porastao broj promotivnih skupova. Koliko je sadašnja kontrola dobra videćemo po tome šta će se događati s prekršajnim prijavama. Kad nije prijavljen trošak, stranka treba da bude prekršajno kažnjena. To će biti pravi test.”