Шупље зграде расипници пара

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Све зграде које буду изграђене у Европској унији после 2020. године морају имати нулти или веома низак ниво потрошње енергије. Оне треба да користе што је могуће мање енергије, а и та енергија мора да буде из обновљивих извора.

ЕУ је одлучна у намери да стане на пут расипању енергије. Прошле године је само за увоз енергената издвојено чак 400 милијарди евра. То богатство је могло да буде потрошено за подстрек економији уместо да се расипа на грејање и хлађење енергетски неефикасних зграда.

Зато је усвојила Директиву о енергетским карактеристикама зграда која предвиђа да најпре државни органи власти морају да реновирају три одсто својих зграда годишње како би стимулисали тржиште и дали пример другима. Потом, добављачи енергије имају обавезу да направе уштеду од 1,5 одсто годишње па морају да пропагирају мере енергетске ефикасности како би то постигли.

Оно што је према мишљењу Фионе Хол, посланице Европског парламента и чланице Комитета за индустрију, истраживања и енергетику, можда и најважније јесте да је Европски парламент упутио позив свим државама чланицама да сачине стратегију и мере за смањење енергетске потрошње у постојећим зградама за 80 одсто до 2050. године.

– Уколико трошимо мање енергије мање зависимо од увоза и евентуално нестабилних или политички несклоних делова света. Сиромашни грађани због сталног раста цена енергената не могу да их плаћају и држава мора да им помогне тако што субвенционише цену, а то није одрживо. У овом тренутку је посебно важно стимулисати локалну привреду, јер када људи троше толико новца на рачуне за енергенте то је као да спаљују новац. То не помаже локалној привреди и стварању послова – наводи Хол и посебно наглашава да рад на енергетској ефикасности отвара многа радна места у грађевинском сектору, а ово је део привреде који је нарочито важно стимулисати.

Међутим, највећи проблем је како обезбедити финансије да би се зграде учиниле енергетски ефикасним. Према проценама Европске комисије да би Европа уштедела 20 одсто енергије само у зградама у наредних седам година потребно јој је 70 милијарди евра.

– Јавни сектор не може да потроши ту количину новца – категоричан је Пол Хадсон, шеф јединице за енергетску ефикасност у Европској комисији. Зато је кључно да се укључи приватни сектор.

– Један од начина је заједничко улагање државног новца и приватних банака. Управо радимо на томе да охрабримо приватни сектор да улаже у енергетску ефикасност и сведемо потенцијални ризик на најмању меру – каже Хадсон, наводећи пример Грчке која је својевремено то учинила и постигла добре резултате.

Он каже да нове чланице ЕУ могу да приступе регионалним фондовима, мада постоје и велики трансфери за енергетску ефикасност сиромашнијим чланицама.

– Многе земље дају субвенције и јефтине кредите грађанима како би своје домове учинили енергетски штедљивим. Немачка је најбољи пример за то. Она преко Развојне банке KFW преусмерава новац у регионалне банке, а оне потом пласирају кредите клијентима са каматом од два одсто, што је најнижа стопа у Европи – наводи шеф јединице за енергетску ефикасност Европске комисије.

Он наглашава да су Директива о енергетској ефикасности и Директива о енергетским карактеристикама зграда обавезујући прописи за све земље, тако да новац морају пронаћи.

Шан Хјуз, која испред „Кнауф инсолушна” лобира у европским институцијама и која је учествовала у доношењу ових прописа каже да су се неке чланице ЕУ снажно противиле наводећи да њихова примена изискује много пара и да је непримерено примењивати их у време кризе.

– Велики европски индустријалци и дистрибутери енергије који ће морати да направе уштеде од 1,5 одсто пружали су снажан отпор. Ипак нису успели, тако да ће тај новац бити  значајан извор финансирања при изради националних планова за санацију постојећих објеката. Упркос чињеници да су владе одређених европских држава укључујући Немачку и Велику Британију „разводниле” неке од првобитних предлога који се односе на нашу грану привреде, чврсто верујемо да ће договорене мере потпомоћи уплив приватних инвестиција на тржишта изградње и реновирања зграда – каже Хјуз.