Рат свакога против свих

Специјално за „Политику”

Париз – Реч је о најзначајнијим преговорима између Европе и Сједињених Држава од завршетка хладног рата. Преговори о успостављању највеће зоне за трговинску размену на свету су у понедељак отворени у Вашингтону без одлагања, упркос гунђању европских влада након открића да Америка шпијунира не само многобројне непријатеље по свету већ и своје европске савезнике. Француска је пробала да одложи почетак преговора, неубедљиво протестујући због „праксе којој нема места међу савезницима и партнерима”, како се изразио њен министар унутрашњих послова Мануел Валс. Немачкој се, међутим, журило да преговори, на чијим припремама се дискретно радило последње године, почну што пре.

Разлог је у различитом погледу Париза и Берлина на трговинску размену са Сједињеним Државама. Немачка канцеларка Ангела Меркел је, уз британског премијера Дејвида Камерона, највише  наклоњена још чвршћем атлантском савезу. Овај савез, који на војном плану функционише кроз највећу војну алијансу на свету, НАТО, потврдио би се и на економском плану уколико преговори успеју. Ради се о укидању свих баријера, граничних и, пре свега законских, за размену производа између највеће економске силе и Европске уније, њеног главног економског партнера. Овај евроатлантски економски блок би покривао 50 одсто светске економске производње и сам одлучивао о правилима међународне трговине. Његов циљ је да изолује економије Кине и Индије, наводи се на сајту француског листа за економију и финансије „Трибин”.

Француска се, међутим, плаши да ће неконтролисани улазак америчких производа на европско тржиште додатно умањити њен суверенитет и утицај који је последњих година изгубила у Европи. Париз са паником посматра како њен главни европски партнер Берлин преузима улогу мотора Европске уније. Са економијом у рецесији и мрачним перспективама за излазак из кризе, Француска улази у преговоре са великом резервом. Није да социјалистички председник Франсоа Оланд има нешто против споразума са Сједињеним Државама, а и да има ништа му не би вредело с обзиром на садашњи однос снага међу Европљанима. Он, међутим, жели да добије на времену и изнуди гаранције како би заштитио француску привреду од конкуренције из Сједињених Држава. Ту бојазан не дели, међутим, Немачка, чија економија је здрава и која у споразуму са САД о још већој либерализацији тржишта види прилику да појача извоз и још више ојача привреду. Ангела Меркел жели да одмакне са преговорима пре немачких избора у септембру, чији исход са зебњом очекује читава Европа. За споразум са САД жури се и веома либералној Европској комисији којој истиче мандат 2014. године.

„У трговинским преговорима са САД нема заједничке европске позиције, свака земља брани сопствене интересе”, каже за Политику француски аналитичар Ришар Лабевијер. „Не постоји заједничка европска спољна и одбрамбена политика”, објашњава овај стручњак за међународну политику, подсећајући на речи бившег француског министра спољних послова Ибера Ведрина, да је „мондијализација економски рат сваког против свих”.

Француска је, у име заштите културне различитости, успела да се избори да се аудиовизуелна област, телевизија и филмска индустрија, изузме из трговинских преговора. Страх је да ће Гугл телевизија и амерички филмови уништити европске јавне сервисе и филмску индустрију. Ова епизода је, међутим, изазвала тензије између Париза и Брисела. Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је назвао присталице ове иницијативе „реакционарима”.

Поред војне зависности од Америке, коју су потврдили и недавни ратови у Либији и Малију, Европљани имају још један разлог да што пре постигну трговински споразум са Америком. Американци паралелно воде преговоре са десетак земаља јужне Америке и Азије о стварању велике зоне за слободну трговину. „Питање је ко ће први да потпише”, изјавила је за дневник „Монд” Камил Гран, директор Фондације за стратешко истраживање француског тинк-тенка.