Бег у ,,светлу” будућност

„Кад Западна Морава буде пловна, лука ће бити у селу Сирчи код Краљева. Таман ћу до свастике и пашенога моћи бродом, једино ако ме овом реконструкцијом Владе Србије не изневере па нови министар од тог пројекта одустане”. Тако, у ироничном и шаљивом тону, један Краљевчанин коментарише идеју министра Бачевића, иначе Краљевчанина, о реализацији пројекта пловног пута о Дунава до Егеја.

Поред будућег пловидбе бродом људи са овог подручја требало је још почетком прошле године и у ваздух да се вину. На војном аеродрому у Лађевцима код Краљева грађени су нови објекти како би одатле полетати и ту слетали и цивилни авиони. Аеродром је тадашња власт чак два пута отварала, на писту је слетео и председник државе Борис Тадић, али још ниједан „цивил”. Уместо успостављања цивилног авио саобраћаја догађа се да и ,,актуелни” то одлаже најављујући још градњу великог карго центра...

Међу оваквим пројектима будућности, од којих поједине овде сврставају и у „сајенс фикшн” област (научна фантастика) сигурно је

Краљевград у Краљеву. То су краљевачки „напредњаци” лансирали још током минуле изборне кампање, а идеја је недавно и званично промовисана. Према тој замисли, надомак средњовековног града Маглича, удаљеног двадесетак километара од Краљева, биће подигнуте куле и тврђаве, а у њима радионице, галерије, конгресни центри, тржнице, клубови, ресторани... и хотел са осам стотина лежајева. И, ту, веле, треба годишње да дође око три стотине хиљада људи... Откуд толико туриста и ко ће то да плати одмах је на уснама грађана Краљева? То се још не зна, само је познато да за градњу тог ,,старијег и лепшег” утврђења треба најмање 25 милиона евра...

Треба, дакле, ценити политичаре са визијом, оне који се наметну као праве вође, који за своје идеје у почетку немају подршку ни новинара ни плебса, али је придобију касније, најчешће реализацијом и општим бољитком.

Међутим, ваљало би понекад и да слете, изађу на суво, сиђу у народ из камених тврђава и ограда и сусретну са чињеницама да се сада до поменуте Сирче путује расклиматаним и по две деценије старим аутобусима, да до Врњачке Бање воз иде само повремено и то највише 40 километара на сат, да је у оближњој Матарушкој Бањи, дакле, на средокарћи пута између Краљева и будућег Краљевграда, шест вила и одмаралишта у стању оронулости. А, да се у једном, једва одржаваном хотелу, и то усред сезоне, одмара тек стотинак гостију...

И још понешто из тешке стварности. У многим градовима Србије сва је мањи број запослених, нарочито оних који, како се то каже, стварају нову вредност. У Краљеву, рецимо, 25 хиљада „срећника” има радно место, али у непривреди 18, а у привреди седам хиљада.

Стога, не споримо и не подстичемо песимизам, треба власт и да машта и о будућности да размишља, али постоји и садашњи живот који је ту, нажалост сасвим другачији од „светле” будућности.