За индустријски отпад – само привремена решења

Припремни радови за изградњу прилазних путева до једне од депонија пепела Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу, која ће бити затрпана, почели су јуче. Камиони ће у току наредна два месеца допремити 250.000 до 260.000 тона земље, под којом ће бити „сахрањено” одлагалиште пепела, површине 70 хектара. Са њега је, ношена ветром, извесна количина индустријске чађи у понедељак увече опет узлетелаи затровала ваздух у Обреновцу. Тешко да се то неће поновити, све док се не стави под контролуи још већа депонија пепела, од 330 хектара. Или ће ТЕНТ и њу затрпати, али тек када се, као ова, „напуни до врха”, или ће закони бити промењени како би и Србија почела да примењује једино системско решење овог проблема – прераду пепела у грађевинској индустрији.

Тренутно српски грађевинци толико мало раде да се њиховим поруџбинама вероватно не би уклонило много пепела. Али, да су прописи били саображени са онима у свету, док се још прилично градило, могли смо да се ослободимо барем дела од огромне количине пепела, који се већ деценијама таложи у кругу индустријских постројења. Пепео из термоелектрана представља већину индустријског отпада у Србији, којег је у претходном периоду настајало и по 7,5 милиона тона годишње, подаци су Агенције за заштиту животне средине. Осим мрвица, које купују цементаре, сав пепео остаје на привременим депонијама, где га мало шта спречава да не полети ка плућима мештана у околини.

– У ТЕНТ-у годишње настане две до три милиона тона пепела. Од тога, цементарама успевамо да продамо само 200.000 тона. Проблем је што наши закони пепео сврставају у отпад, због чега он не може да се користи као сировина у грађевинској индустрији, као што је уобичајено у свету. Уместо пепела, за изградњу путева се овде користи шљунак, чијим се ископавањем реке уништавају – каже Жељко Мартиновић, ТЕНТ-ов саветник за односе са јавношћу.

Осим пепела, и шљака која настаје сагоревањем у фабрикама могла би да се користи као сировина, каже Иван Пошарац, из одељења за управљање отпадом Министарства енергетике и животне средине.

– У Холандији за грађевинску индустрију узимају чак и пепео који спада у опасан отпад. Код нас, цементаре смеју да користе пепео искључиво као додатак у хемијским процесима, нипошто директно као сировину за грађевинску индустрију. Прописе је свакако требало још раније променити. Предлог тих измена се управо припрема и очекујемо да ће бити усвојене до краја године. Тако ћемо отворити пут за уклањање отпада из ТЕНТ-а, Железаре у Смедереву и осталих великих погона – наводи Пошарац.

Не само пепео, него већина индустријског отпада – чак 86 одсто у 2011. години – остаје на привременим депонијама око погона, кажу у Агенцији за заштиту животне средине. Све остало се предаје другим предузећима на складиштење – што је опет само одлагање проблема ако је посреди опасан отпад, за чије уништавање у Србији нема постројења – или се неутралише и прерађује. Извози се минимална количина – примера ради, 161.000 од 6,1 милиона тона индустријског отпада 2011. године. А извоз је наше једино решење за опасан отпад, у какав може да спада и пепео.

Колико тачно опасног отпада из индустрије остаје у земљи, чекајући да изградимо погон за његово збрињавање, а колико се извезе – у овом тренутку се не зна. Подаци о томе до сада нису сабирани.

 -----------------------------------------------------------

За неусловна складишта – милионске казне

Привремене депоније индустријског отпада у кругу фабрика ипак су, генерално узев, безбедне, уверавају у Министарству енергетике и животне средине.

– За таква складишта предузеће мора прибавити дозволу, коју не издајемо ако нису испуњени веома строги услови. У обиласке идемо стално. Дешава се да нека фирма одступи од задатих услова за држање отпада, али у том случају одмах пишемо пријаве, по којима могу да плате и милионске казне – каже Снежана Кузмановић, инспектор Министарства.

Можда је већина тих привремених депонија заиста безбедна. Али, на неколико депонија је већина индустријског отпада – пепео. А он очигледно није довољно обезбеђен.