Државне паре не чаме у трезору

Девизне резерве земље тренутно износе 10,6 милијарди евра показују јунски подаци Народне банке Србије. Тиме је новчана маса покривена 371 одсто, а поменути износ довољан је за седам месеци увоза робе и услуга.

Највећи део „залиха пара”, чак 7,66 милијарди евра чува се у хартијама од вредности, док ефективан новац и депозити износе 2,38 милијарди евра. Такозвана специјална права вучења Међународног монетарног фонда била су 158 милиона евра, док је вредност злата у поседу централне банке 466 милиона евра.

Где се чувају ове државне паре?

„Народна банка Србије пласира девизне резерве код првокласних финансијских институција и у првокласне финансијске инструменте у складу са принципом сигурности на начин који омогућава да у кратком року буду расположиве за основне намене плаћања према иностранству и интервенције на девизном тржишту”, објашњавају у Народној банци Србије.

Податак о висини девизних резерви обично никога не занима док се „неко” не досети да те паре „стоје узалуд”, а да би се могле употребити за привредни развој. Током кризе наши поједини привредници су више пута покушали да се приближе новцу који чува НБС.

Такав је био предлог Душана Бајатовића, директора „Србијагаса” и високог функционера СПС-а. Бајатовић је своје уверење бранио аргументима да НБС ионако годишње потроши преко милијарду евра на одбрану курса, па зашто не би и на одбрану привреде.

Такав предлог одбили су с подједнаким аргументима и централна банка и стручна јавност с јасним образложењем – да девизне резерве томе никако не могу да служе. Наведени су аргументи да то, заправо и нису све наше паре, односно да међу њима има и оних позајмљених од Међународног монетарног фонда за подршку буџету, као и обавезних резерви банака. Речју, трошили бисмо туђе паре које морамо да вратимо.

Стручњаци су оценили да је намера да се новац из обавезних резерви Народне банке Србије користи за подстицање привреде веома опасна идеја, јер би се на тај начин истопило и ово мало поверења које земља има у очима кредитора и страних инвеститора.

Народна банка је саопштила да је највећи девизни прилив у току јуна реализован по основу издвајања девизне обавезне резерве банака од 242,4 милиона евра. Поред тога, прилив је остварен и по основу продаје хартија од вредности Србије деноминованих у еврима на домаћем финансијском тржишту у износу од 63милиона евра, коришћења кредита у износу од 55,5 милиона евра и донација у износу од 9,4 милиона евра.

У току јуна из девизних резерви НБС инокредиторима је плаћено 58,4 милиона евра. Такође је плаћена и стара девизна штедња у износу од 53,2 милиона евра, а отплаћен је и дуг Међународном монетарном фонду од 46 милиона евра.

Нето девизне резерве, што значи резерве умањене за девизна средства банака по основу обавезне резерве, као и за средства повучена од Међународног монетарног фонда, на крају јуна износиле су 6,74 милијарде евра.

У јуну је динар номинално изгубио од вредности према евру за 2,2 одсто, а Народна банка Србије је интервенисала продајом девиза на међубанкарском девизном тржишту у износу од 270 милиона евра како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса.