Негде у старом крају

Нови Сад – Жао ми је што нисам мало раније дошао, да ухватим од тог посебног духа и атмосфере која овде влада, јер је Позорје за мене исто што и Дубровник ... Два једина позоришна фестивала са посебном атмосфером. Сетио сам се оних лепих времена када је све било некако људски топло, божанствено... Били смо заједно, дружили смо се, сви ми, глумци, редитељи, сценографи, било је ту Хрвата, Словенаца, муслимана, свих других народа, и браће Срба... Али, све што се догодило потом – догодило се... Само, сећања нам нико не може узети, зар не?...

Оваквим размишљањем, изреченим скоро у поноћ између четвртка и петка, на крају јавног интервјуа на Великој сцени Српског народног позоришта, глумац Раде Шербеџија опростио се од фестивалске публике која је скоро два сата, нетремице, пратила прво пројекцију филма "Краљ Лир – Повратак" редитеља Данила Шербеџије, а потом и разговор који је са оцем и сином Шербеџијам, поздрављене дуготрајним аплаузом, водио позоришни критичар Феликс Пашић.

Раде Шербеџија је на крају филма, као евокацији свих простора и времена из свог живота и рада, највећих улога и најдражих позорница на којима је играо, и глумаца који су му били узор, отпевао "На Дебелом брду у Лици", лирску баладу, компоновану на једно Бадње вече у Лондону. Речи "... јер негде у старом крају, где сам рођен ја, над нашом старом кућом звијезда Даница сја" и "... док Лондон сја, у мени пустиња...", изазвале су емоције које су пратиле читав потоњи, изузетно искрен разговор двојице старих пријатеља, Радета и Феликса.

На питање упућено Радетовом сину Данилу да ли је то филм о оцу или о глумцу, млади редитељ је одговорио да је реч о филму о оцу-глумцу, а Раде Шербеџија додао да су, заједно, "артиста и модел". У низу питања било је и о наслову филма у којем је драма: "Краљ Лир – Повратак". А која је драма о одласку?

– О одласку? Куда? Нисам о томе никада размишљао... Драма о одласку је постојала у свима нама, то је била трагедија, моја, твоја, наша, ваша... Никада још написана, рекао је Раде Шербеџија.

А о свом "бескомпромисном Хамлету", на Дубровачким летњим играма, Раде Шербеџија каже:

– Дубровник није исто што и друге позорнице... Не желим вређати друге, али бити у Дубровнику и тамо радити представу је као бити под микроскопом, захтевало је посебну пажњу и одговорност... Често сам се питао, у ратним временима, а говорим из позиције глумца, глумца који је примао у време Дубровачких летњих игара кључеве града, као најважнија особа, важнија од градоначелника, дакле илузија стварнија од стварног живота... како ја, који сам тамо играо толико година, а рат уђе и разори те, како одабрати страну између седам мојих народа...? Где је ту твој уметнички кредо и одговорност?

На потпитање констатацију "имаш одговорност", Шербеџија је одговорио потврдно, и додао "... и Хамлет је размишљао", а онда образложио: "Али хамлетовска, моја одлука, није била у нашим рукама... Јер је све друго било јаче. На крају су одјекнуле ратне трубе, јер оне увек одјекују на крају `Хамлета`."

Нешто касније, Раде Шербеџија је, говорећи о два Краља Лира, у тумачењу Љубе Тадића и Фабијана Шоваговића, рекао да су то његова два узора у глуми, да је са обојицом био пријатељ, а у време када је живео у Београду и са Љубом Тадићем је био велики пријатељ, "нисмо се раздвајали ниједног дана".

Одговарајући при крају разговора на питање где му је дом, Раде Шербеџија је рекао:

– Једном када изгубиш дом и постанеш странац, свугде си странац. Мој дом је моја фамилија, а још увек је једна целина, у Лондону, у Хрватској, у Београду... Моји се топоними проширују, али и сужавају... Када стариш, немаш много времена да се у животу зезаш. Оно што препоручујем свима јесте да се баве вештином у овој професији и да уче стране језике. Јер, педесет година прође брзо... Наши ће унуци ко зна где студирати, мале ће бити границе, осим између Загреба и Београда... Зато треба добро научити енглески, немачки, француски, и тада, уз добар таленат, нема проблема.

Када се и где враћаш?, упитао је Феликс Пашић на крају разговора.

– Враћам се, заправо, кући, у Лос Анђелес, на снимање једне ТВ серије, "Мунлајт", где играм главног вампира, гризем женске и мушке вратове, одговорио је Раде Шербеџија рекавши и да "за казалиште нема времена, иако ради у пројекту театра `Улисис` који је успео да се одржи већ седам година."

-------------------------------------------------------------------------

Кућа у Лици

Коментаришући део филма који је снимљен у Лици, где се у кадру види и једна оронула кућа са велелепним зеленим, брдовитим пејзажем испред, Раде Шербеџија је рекао:

– Немам времена да идем сада у Лику. Али, планирам да у шљивику, изнад ове нове куће која у филму делује разрушено, тамо где нам је некада била стара кућа у коју је ударио гром, направим једну кућу и правим ракију... Један ујак ми је умро, а други је жив. Брат од стрица, Душко, био је овде избеглица, вратио се пре пар месеци и пре петнаест дана се обесио. Извињавам се на овој приватној опасци, тек да се употпуни слика.