Песма „Кокаин” – позив или опомена

Када композиција, која у свом наслову помиње један од најраширенијих наркотика, достигне изузетну популарност, што је био случај са „Кокаином”, недавно преминулог гитаристе, певача и композитора Џеј Џеј Кејла, поставља се питање како смо, и да ли смо, разумели ауторову поруку.

Још у време када ју је снимио (1967), Кејл је изазвао сумњичаво вртење главама. Да ли је реч о отвореном позиву на прихватање нечега што је већ било осуђено или је аутор, на уметнички начин, покушао да упути опомену свима који се лако лате вештачких „стимулатора среће”?

Могло би се рећи да Кејлов текст указује на све опасности од привикавања на наркотике. Јер, како се наслућује у тексту, тешко је веровати да би било ко својевољно пристао да себе окује ланцима кокаинске зависности, без могућности да се из њих ишчупа. А управо тако су је разумеле и многе Кејлове колеге, пре свих чувени гитариста и певач Ерик Клептон, који је у својој верзији „Кокаина”, снимљеној 10 година касније, достигао врхове топ листа и поставио нови стандард у свом концертном репертоару.

Кејл је рођен 5. децембра 1938. у Оклахома ситију. Одрастао је у Тулзи, окружен гомилом младих музичара сличних њему. Раних шездесетих преселио се у Лос Анђелес, где је радио као техничар у једном студију за снимање музике. Није му ишло најбоље и вратио се у Тулзу где је, по некима, чак и дигао руке од активног бављења музиком.

„Пробудио” га је Клептон, снимивши 1970. његову композицију „После поноћи”. Четири године након што ју је Кејл компоновао и узалуд покушавао да са њом доспе на топ листе. Када је 1977. чуо Клептонову верзију „Кокаина” рекао је: „Морам свакако да останем у музичком послу”. Одржао је реч на себи својствен начин. О његовој скромности сведочи и податак да је тек после 15 година каријере дозволио да му се фотографија штампа на омоту албума.

Већ првом великом плочом „Природно” успоставио је специфичан стил, неку врсту споја блуза, фолка и џеза. Како је описао „Лос Анђелес тајмс”, његов рани прелазак на коришћење ритам машина и неконвенционални ремикс створили су ванвременски квалитет и одвојили га од гомиле америчких стваралаца такозваног пуританског звука.

Многи су га сматрали најбољим гитаристом уз покојног Џимија Хендрикса. Красили су га опуштеност и лакоћа којом је изводио музику. Клептон га је једном приликом назвао „једним од најважнијих стваралаца у историји рок музике, представљајући на суптилан начин једно од највећих богатстава која је његова домовина икада имала”. Слично се изразио и други велики гитариста Џеф Бек: „Снагу да у композицији будем умерен и суздржан наследио сам од Кејла.”

Многи су се прихватали његових песама: од Вајлонга Џенингса, Карлоса Сантане, Ренди Крофорд, „Линард Скинард”... Са Клептоном је 2008. освојио награду „Греми” за албум „Пут у Ескондидо”.

Највећи хит била му је „Луда мама”, која је 1972. доспела до 22. места америчке листе најслушанијих.

Име Џеј Џеј Кејл узео је како би се разликовао од Џона Кејла, једног од кључних чланова групе „Велвет андерграунд”.

Преминуо је од срчаног удара 26. јула, у месту Ла Ђола у Калифорнији.

Остаће забележено да је Кејл од сваштарства америчког рокенрола, блуза и кантрија створио звук који не само да је привукао слушаоце у САД већ и у свету. Његова способност да се, после дужег лошег стваралачког периода, пуним једрима врати на сцену, учинила је да многи схвате да истински рокери никада не старе. Они само – одлазе.

--------------------------------------------------

Кокаин

Ако ти је до дружења

Мораш да је изведеш

Кокаин

Ако би да се смириш

И потпуно опустиш

Кокаин

Он не лаже, он не лаже, он не лаже

Кокаин

Ако си примио лоше вести

И хоћеш да одбациш тугу

Кокаин

Када је дан при крају, а у фрци си

Кокаин

Он не лаже, он не лаже, он не лаже

Кокаин

Ако ти је све пропало

А ти желиш да наставиш

Кокаин

Не заборави једно

Повратка нема...

Кокаин

Он не лаже, он не лаже, он не лаже

Кокаин

Стотине магичних прстију врте рингишпил

Лек у мени

Који ниједан доктор неће прописати