Да останемо где је народ остао

Подгорица – Српски народ у Црној Гори, да би се посветио очувању српске културне баштине у Црној Гори и њеном даљем живом развоју, био је принуђен да, средином 2010. године, формира Матицу српску – Друштво чланова у Црној Гори.

Доктор филозофских наука и председник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори Драго Перовић, каже да у последњих 180 година српски народ у колевци Рада Томова никад није имао тако лош статус и зато матица мора да иде са својим народом.

Када се наметнула потреба за оснивањем матице у Црној Гори?

Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори основана је средином 2010. у Подгорици, као нужност времена у којем српски народ у Црној Гори, упркос најбољој намери и историјској стваралачкој темељитости и верности, није више могао да препозна „своју” Црну Гору. Сви културни ствараоци са ових простора, почев од Владике Рада, стварали су своју културну и научну вертикалу у сарадњи са матицом као угаоним каменом српске културе и науке последња два века. Данас, нажалост, ситуација је сасвим супротна, ми смо због разноликих баријера принуђени да се организујемо, а првенствено да би се посветили очувању српске културне баштине у Црној Гори.

Шта то значи, имају ли Срби сада две матице, или...?

У пуној сарадњи са тадашњим председником матице академиком Чедомиром Поповом и њеним председништвом, наш огранак је основан по принципу: једна и јединствена матица. Оснивање Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори је отуда ишло паралелно са увидом саме Матице српске да и она мора да се креће за и са својим народом, да и она доспе тамо где јој је народ доспео, а да остане тамо где је народ остао. За првог председника изабрана је професорка др Радојка Вукчевић. У оквиру пет одељења – за српски језик и књижевност, историју, друштвене и природне науке, те уметност – у рад матице у Црној Гори укључило се педесетак истакнутих интелектуалаца и научних радника – данас већ седамдесетак – и покренуло бројне програме и пројекте у свим сферама стваралаштва.

На чему је матица у Црној Гори у протекле скоро три године ставила акценат?

Због постојеће политичке ситуације, посебан акценат је стављен на питања која се тичу синхроног и дијахроног испитивања српског језика – као наше једне једине „куће бивствовања” и питања која се тичу саме историје српског народа на простору данашње Црне Горе и уопште. А све то због очитог вештачког заборава, заборава историје и њеног прекрајања, те политикантског искривљавања евидентних научних чињеница које има циљ да у потпуности, разним врстама насиља, запрета у хаос садашњости наше историјске корене и темеље. И то не само српског језика већ и целине српске културе у данашњој Црној Гори.

Не само црногорска већ и јавност у окружењу, чини се, посебним уважавањем гледа на издавачку делатност матице у Црној Гори.

У току 2011. и 2012. објавили смо значајан број веома запажених издања. Из области језика и књижевности: књиге Јелице Стојановић „Путевима српског језика и ћирилице”, Милоша Ковачевића и Михаила Шћепановића „Српски језик у вртлогу политике”, Веселина Матовића „Ноћ дугих маказа: потискивање српског идентитета у црногорским уџбеницима за језик и књижевност”, спомен-свеску „Иловачка крмчија” поводом 750 година од настанка, те „Сабране песме” Новице Тадића у пет томова, збирку поезије Милице Бакрач „Жена”, овогодишњег добитника награде „Марко Миљанов” и роман Тодора Живаљевића „Берачи месечине”.

А из области историјске науке?

Из области историјских наука књиге Миомира Дашића „Васојевићи од помена до 1860”, академика Влада Стругара „Докторат у Москви”, у саиздаваштву са Матицом српском, Горана Комара „Значајни родови Херцег Новог”, Андрије П. Јовићевића „Древни српски манастири”, Жарка Лековића „Дробњак од 1850. до 1918”, Вукића Илинчића „Бомбашка и васојевићка афера”, Дејана Булатовића „Југословенство и комунизам: српски народ у 20. веку”. Из области природних наука објавили смо збирку „300 припремних задатака за јуниорске математичке олимпијаде (Искуство Србије)”, Ђорђа Баралића.