Принцип реткости

Један од све популарнијих концепата у теорији утицаја на људе путем медија је „принцип реткости”. Ова идеја није нова, али је данас све популарнија, јер живимо у свету пренатрпаном информацијама.

О чему је реч у „принципу реткости”? Постоји један сјајан пример, који сам приметио још давно. Помрачење сунца. Пре једно десет година, најављено је тотално помрачење сунца, о коме су сви причали. Најављено је да у Србији неће моћи да се види баш потпуно, али да ће моћи у централној Румунији. Сећам се да су неки моји пријатељи отишли у Румунију да гледају помрачење.

Тотално помрачење сунца изгледа тако што сунце на неколико минута буде заклоњено месецом, може се видети корона, и то је све. То је призор због којег људи јуре у друге државе, отказују обавезе и чине све да би га видели.

Са друге стране, скоро сваки дан, на било ком месту, може се видети појава која је неупоредиво лепша од помрачења: излазак и залазак сунца. То је један предиван призор: цело небо се прелива у читав спектар боја и нијанси, од пурпурно љубичасте до ватрено жуте, хиљаде облака око нас у разним бојама, један призор који је архетипски сусрет са божанским, лепота која би теоријски требало сваког да остави без даха. У поређењу са помрачењем сунца, као да поредите Да Винчијеве слике и Чича Глишу.

Па ипак, на залазак сунца скоро нико не обраћа пажњу. Људи шетају улицом, гледају у телефон, причају једни са другима, ту и тамо неко евентуално баци поглед на небо и прокоментарише како је леп залазак, а онда се прича о другим темама.

Ово је принцип реткости у свом најбољем издању. Укратко би се могло рећи: није лепо оно што је лепо, већ оно што је ретко. Ако је нешто превише доступно, колико год да је лепо, људима неће бити занимљиво.

Наравно, овај принцип иде даље од лепоте, и може да се примени на било коју област. Музичар који штанцује два нова албума годишње није претерано занимљив. Неки од најлегендарнијих бендова су они који су објавили само неколико албума. Блогер који објављује два-три текста дневно, људима брзо постане досадан, колико год да добро пише. Неки од најпопуларнијих блогера на свету напишу један текст недељно или чак месечно. Јер, кад је нешто квалитетно, а ретко, то је формула успеха.

Ово је приметио још и Аристотел у својој „Реторици”. Он је рекао: „Само оно што нам долази у дугим интервалима је пријатно, било да је то особа или ствар, јер је то промена у односу на оно што смо имали раније. Поред тога, оно што долази у дугим интервалима поседује вредност реткости.”

Ово се, наравно, примећује и у међуљудским односима: Када дечко и девојка проводе превише времена заједно, заљубљеност брзо нестане. Даље, постоје неке особе које се ретко појављују у јавности, а када се појаве, носе са собом одређену ауру и лепоту која иначе не би постојала. Сви желе да им приђу, да попричају са њима, и њихова привидна моћ у том друштву је много већа.

У маркетингу се ово користи да се код потрошача креира вештачка слика реткости. „Овај производ је доступан на снижењу само данас.” Или, још бољи пример у Србији су ноћни клубови. Када отварају нов клуб, менаџери ће пустити причу по граду како је то „само за одабране”, како су потребне специјалне позивнице које не може свако да има, и тако даље.

Социjални психолог Стефан Ворхел показао је принцип реткости на простом експерименту. Испитаницима су давали да пробају колаче из две тегле. Једна тегла била је препуна колача, у другој су била само два. Испитаници су рекли да им се више свиђају колачи из друге тегле, иако су свуда били идентични колачи.

Још један добар пример за „принцип реткости” је у васпитању деце. Када учитељ или родитељ сваки дан даје неке придике, савете, деца то не чују – улази им на једно уво, а излази на друго. Али, ако савет детету да особа која то иначе никад не ради дете ће то саслушати много озбиљније, и можда ће ту реченицу и тај тренутак памтити цео живот.

Данас, када живимо у свету пренатрпаном информацијама, не побеђује онај ко има највише информација, већ онај ко их има најмање. Онај ко поштује „принцип реткости” и понуди људима веома ретко, али зато веома квалитетно.

Факултет за медије и комуникације