Српска малина без премца

Чачак – Међународни семинар о стању и перспективама производње јагодастог воћа, приређен крајем априла у препуној дворани хотела "Редисон" у Сантјагу де Чиле, потврдио је да Србија, ево скоро три пуне деценије, држи главну реч у свету међу одгајивачима малине. То је суд наших највећих такмаца у светској трговини овом воћком.
– Представници главних конкурената Србије на тржишту плодова малине, Фелипе Росас из Чилеа и Марек Павлонка из Пољске, нагласили су да је наш род по квалитету без премца у свету – каже за "Политику" инжењер Александар Лепосавић, истраживач у Институту за воћарство у Чачку.

Он је представљао нашу земљу на том скупу стручњака из свих држава Јужне Америке, САД, Пољске и Србије, добивши прилику да одржи уводно предавање.

– Акценат сам усмерио на приказ закључака са конференције "Малина и здравље" одржане непосредно пре тога у београдском хотелу "Хајат", у организацији USAID – SEDEP и SIEPA. Уз обиље слика и података о испитивањима лековитих својстава малине и њеном утицају на сузбијање ћелија канцера, о чему је ваш лист извештавао, учесницима скупа поручио сам: "Будите сигурни да купци наших и ваших производа много боље знају шта од нас узимају, него шта им ми дајемо" – вели Лепосавић.

Такође, поменуто је место Србије у извозу купине и дивље боровнице, али и високожбунасте боровнице, која се код нас гаји на само тридесетак хектара. Веома занимљиво предавање баш о тој воћки високог жбуна одржао је др Веи Јанг из Орегона, САД.

– Овој воћној врсти придаје се све више важности у свету и у плановима је вишеструко увећање површина под боровницом. Др Јанг је показао учесницима семинара како зналачко обликовање маркетинга и ненаметљиво истицање здравствене улоге плодова боровнице у исхрани људи утиче на експлозивни раст тражње у најразвијенијим земљама света, Јапану посебно. Због тога је Фелипе Росас, директор компаније "Р консалтинг" из Сантјага, тај тренд раста тражње и производње упоредио са цунами таласом, сликовито рекавши: "Ко не зна – удавиће се, ко зна умреће".

У току семинара, приређене су посете и предавања у главним производним регионима Чилеа, око градова Курико и Темуко. Чиле је тренутно пета светска сила у воћарству и пример како држава, мерама аграрне политике, утиче на пораст производње и побољшање пласмана.

Лепосавић с нарочитом пажњом описује неколико дирљивих сусрета са земљацима који су емигрирали у Јужну Америку и њиховим потомцима.

– Један од њих, Стеван Миловић, рођен је у Аргентини и председник је великог удружења произвођача трешања "Чиле Чико". Никада није био у Србији, али течно говори наш језик и сву петорицу синова најпре је научио језику свог народа. На семинар у Сантјаго дошао је после најаве у телевизијском програму, жељан да види земљака и чује говор предака. Обећао је да ће већ овог лета допутовати у Србију, први пут, да би помогао и пренео нека од својих искустава у воћарској производњи – каже наш саговорник.