Без врачара и бретела

Новинари, односно водитеља програма, који се појављују у одећи и обући "са претежно обнаженим деловима тела" као што су мајице са бретелама, папуче, обнажени стомаци и слично, пре свега у информативним емисијама, ускоро би морали да промене навике. Медијским посленицима, како сада ствари стоје, биће "забрањен рад у обавештајним службама". Понашање ће морати да промене и оне РТВ станице које, рецимо, окултизам и паранормалне појаве користе у програмима за манипулацију или зараду, али и канали који публици, па тиме и деци, у свако доба нуде сцене експлицитног секса, насиља или промовишу друге врсте порока.

Ово су само неке од ставки из Нацрта текста Етичког кодекса о понашању емитера а који би, после серије разговора и сугестија стручне и јавности, требало да усвоји Савет Републичке радиодифузне агенције. Ову за сада радну верзију јуче су представили др Јован Бабић, председник и др Миша Ђурковић, члан Етичког комитета РРА. Оцена је да је донедавно хаотично стање у радиодифузији умногоме санирано, а по речима Бабића можда до почетка јула буду окончани и текући конкурси за дозволе емитерима.

Иако кодекс по дефиницији подразумева листу правила понашања и норми коју припадници одређене струке, или области, добровољно прихватају, Бабић је у више наврата нагласио да ће овај кодекс заправо имати снагу подзаконског акта и да је у питању "систем обавезујућих упутстава".

Драган Јањић, члан радне групе која је сачинила Етички кодекс новинара Србије, подсетио је да није проблем сачинити један такав акт, већ наћи механизме да се он поштује и препоручио опрез како се не би ограничавала слобода уређивачке политике. Рајко Баралић, члан скупштинског одбора за културу и информисање, рекао је да питања која су регулисана законом, не би требало стављати у кодекс као што су одредбе о рекламирању, а која, по налазу РРА, подједнако крше и јавни сервис и комерцијалне станице. Мада сви учесници јучерашњег скупа у основи подржавају идеју да се кодекс о понашању емитера усвоји, постоје разлике шта такав скуп етичких норми треба да садржи. Тако је Ненад Прокић, члан скупштинског одбора за културу и информисање, оценио да је понуђени нацрт "доста далеко од реалности".

 – Шта значи одредба да новинар не сме бити члан обавештајне службе када овде обавештајне службе издају своје новине? У земљи где је Легија херој а Цеца идол то је тешко применљиво – рекао је Прокић не наводећи о ком листу се конкретно ради.

Ивица Милосављевић, представник Удружења новинара Србије, приметио је да РРА по закону има велика овлашћења. Улазећи у ову осетљиву сферу "једна мала група људи, поред ионако огромних овлашћења, имаће моћ која би се могла поредити са инквизиторском". И Слободан Кремењак, правник Асоцијације електронских медија Анем, подсетио је да се мора водити рачуна да се будућим кодексом не ограничи слобода изражавања, односно да се води рачуна о Европској конвенцији о људским правима.

Владан Тегелтија, главни уредник телевизије СОС канал, која је лане добила једну од шест дозвола за емитовање ТВ програма у Београду, запитао је присутне чланове Етичког комитета РРА како се може разговарати о етичким нормама за емитере, када тој станици РРА није обезбедила неопходне техничке услове за рад на додељеној фреквенцији. Навео је да дозволу за емитовање плаћају 20 милиона динара годишње, а надлежнима су се обраћали десетак пута, али одговор нису добили, нити су технички недостаци отклоњени. Чланови Етичког комитета, међутим, нису имали слуха за ове примедбе, наводећи да је тема скупа заправо кодекс.