Јелена Влаховић нова директорка Београдске опере

Jелена Влаховић, мецосопран, ступила је јуче на нову дужност директорке Опере Народног позоришта у Београду. Наша публика могла је да ужива овог пролећа у њеној роли Амнерис, у Вердијевој опери „Аида”, којом је обележила 25 година рада. У кабинету је Влаховићева јуче, уз помоћника Ђорђа Павловића, диригента, разматрала све податке битне за ново постављење, а тим поводом је за „Политику” изјавила:

– Ново постављење је част за мене, одговорност је велика и посао који све нас чека у опери. Оно што је затечено стање, и што ће се наставити, су две велике премијере, у октобру „Под овим знаком” (In hoc signo), композитора Марка Фризина и у децембру обележавање Вагнерове годишњице са делом „Холанђанин луталица”. Рад се већ захуктао на опери „In hoc signo”. Даље планове не могу да саопштим, јер сам први дан на новој дужности и упознајем се са многим стварима, од правних до уметничких.

На коментар да су њени претходници били углавном мушкарци, диригенти и редитељи, питали смо нашу саговорницу да ли ће као жена и оперска уметница другачије видети ствари на месту директора, на шта је Јелена Влаховић одговорила:

– Из женског угла се другачије виде ствари, али можда само за неку нијансу. Пре мене је на овој функцији била жена, Катарина Јовановић, оперска уметница и то не тако давно, а и певач Миша Јовановић, мој колега. Цео радни век сам у овом ансамблу и тај неки други угао гледања може да буде другачији у смислу покушаја да се што боље синхронизује рад, затим огромног разумевања и труда да са оним што имамо постигнемо максимум, наравно уз младе снаге. О детаљима ћу ипак моћи да говорим касније.

Да подсетимо да је мецосопран Јелена Влаховић дебитовала у Београдској опери 1987. године као Мадалена у Вердијевом „Риголету”, а певала је бројне роле попут Ацучене у „Трубадуру”, Еболи у „Дон Карлосу”, била је Кармен у истоименој Бизеовој опери, Херодијада у „Саломи”, Грофица де Бујон у „Адријани Лекуврер”, Далила у „Самсону и Далили” итд.

Минулог пролећа у разговору за „Политику” Влаховићева је саопштила неке своје идеје, непосредно пре наступа у Виминацијуму, када је изведена Вердијева „Аида” поводом обележавања 17. векова од доношења Миланског едикта, попут ове:

– Било би добро да после извођења у Виминацијуму, у јесен или у пролеће, на том археолошком локалитету заживи оперски фестивал. Имамо и друге идеалне амбијенте за оперска извођења, попут Калемегдана или Смедеревске тврђаве, казала је тада.

Да ли то наговештава чешће и разноврсније наступе оперског ансамбла ван матичне сцене у Народном позоришту, видећемо ускоро.