Међународна правда

Један од најчешћих разлога против војне операције у Сирији који се ових дана наводи у Француској је њена незаконитост. Уводничар листа „Кроа” пише да би заобилажење система Уједињених нација значило преокрет за Француску: „Већ неколико деценија она своје деловање у свету ослања на законитост Савета безбедности у коме има столицу”. Некадашњи министар Жан Луј Борло грми у парламенту да је „Француска увек бирала међународно право”.

И уводничар и бивши министар су кратког памћења. Француска је преокрет направила када се укључила у бомбардовање Југославије 1999. године, приклонивши се, као што то чини и данас, својим моћним америчким савезницима.

Тада јој је била сасвим прихватљива формула „незаконитог али оправданог” рата, која игнорисање Уједињених нација правда вишим циљевима, потребом да се казни диктатор и спасе народ који пати, па макар Руси и Кинези, невични демократији и људским правима, покушали да се испрече.

Исти аргументи се и данас чују из табора француског председника Франсоа Оланда и његове Социјалистичке партије – Башар је користио бојни отров, то не може да прође некажњено – али овај пут су опозиционари из редова деснице, центра и комуниста ти који у сав глас позивају на поштовање међународног права и одлуке Уједињених нација.

Аргументи су им искључиво политички.

Када је Садам Хусеин користио хемијско оружје у рату против Ирана, што је у марту 1984. утврдио и тим Уједињених нација, Савет безбедности је изгласао резолуцију која осуђује употребу овог смртоносног бојног отрова, али без упирања прстом на Ирак. Вашингтон је не само блокирао сваку осуду Багдада, већ се укључио у војни савез са Садамовим режимом у рату против Ирана. Француска је наставила да испоручује оружје и технологију свом ирачком савезнику.

Када је амерички Сенат 1989. године тражио економске санкције против Ирака јер је годину раније користио бојне отрове против Курда, тадашњи председник, Буш отац, ставио је вето. Четрнаест година касније његов син је повео рат против Ирака користећи лажне оптужбе да исти режим поседује оружје за масовно уништење.

Десничарско позивање на међународну правду је само за унутрашњу политичку употребу. Јавно мњење у Француској је против рата и тренутак је згодан да се зада ударац влади у којој већину имају социјалисти.

У међународну правду и хуманитарне интервенције, слабо ко још верује.