Арапски долари одлажу банкрот

Спољни дуг Србије у другом тромесечју, државе и привреде, смањен је за 650,9 милиона евра и на крају јуна износио је 26,1 милијарду евра, објавила је Народна банка Србије. Иако је том смањењу највише допринела држава превременом отплатом дуга Лондонском клубу поверилаца од 485 милиона евра, јавни (државни) дуг Србије повећан је у августу за 73,2 милиона евра, тако да је износио 19,15 милијарди евра, што је 58,3 одсто бруто домаћег производа, саопштила је Управа за јавни дуг.

Тим поводом први потпредседник владе Александар Вучић изјављује да нам предстоје реформе са „много зноја, суза и проблема”.

Оно што се више никако не може одлагати је фискална консолидација, односно промена досадашњег начина прикупљања пара у државну касу и њиховог трошења.

– Колико код били болни резови које захтева фискална консолидација она је основна претпоставка успешности свих реформи које воде оживљавању наше економије и будућем привредном расту – изричит је Стојан Стаменковић, један од аутора „Макроекономских анализа и трендова” Економског института.

Иако реконструисана влада најављује озбиљне реформе економије, Стаменковић сматра да је сада Србији потребан и нови аранжман са Међународним монетарним фондом за рефинансирање доспелих отплата девизног дела државног дуга. Зато што је „одлагање отплате доспелих кредита, или отплата неких скупих кредита, услов успешног развоја у наредним годинама”. Другим речима, морамо се научити да трошимо мање него што стварамо, јер ћемо запасти у опасно дужничко коло које нас води у грчки сценарио у коме нема развоја.

Без аранжмана са ММФ-ом за рефинансирање спољног дуга Србија би лако могла да склизне у банкрот, сматра сарадник Економског института Бошко Живковић.  

– Али, ако рефинансирање доспелог дуга 2017. године буде по већим каматама него данас, то би значило ново оптерећење буџета, даљи раст дефицита и смањење способности да се дуг враћа – указује Живковић.

И Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, сматра да је приоритетни задатак економских власти да у 2014. значајно смање мањак у државној каси и да обезбеде паре за његово финансирање. Али, то неће бити лако.

– У кратком року није могуће тржишно рефинансирање скупих кредита јефтиним, а повољни билатерални међудржавни аранжмани нису много вероватни. Али ако се таква шанса појави, треба је искористити, као што је то рађено током ове године – сматра Арсић.

Први потпредседник владе ипак сматра да је то могуће. За покривање редовних обавеза и превремено враћање „тешких кредита”, Вучић је најавио могућност да од Уједињених Арапских Емирата Србија добије веома повољан зајам између две и три милијарде долара. Он рачуна да би рок отплате могао да буде 20 до 30 година. Према његовим речима, ова позајмица нашој земљи треба да омогући да преброди тежак период, да створи услове за успешно спровођење реформи, бољи пословни амбијент и веће запошљавање људи.

Према последњем рапорту Министарства финансија, за отплату дуга до краја ове године држава треба да издвоји 1,83 милијарде евра. Али, по процени Фискалног савета, отплата главнице у 2014. години „тешка је” 3,5 милијарди евра, а за камате мораће да се издвоји још 1,2 милијарде евра. Аутори МАТ-а указују да трошкови отплате кредита достижу врхунац у 2017. и 2019. години.

Милојко Арсић сматра да би за спречавање банкрота и држава морала нешто да учини.

– Најважније је да се усвоји буџет за наредну годину у коме ће се фискални дефицит смањити са овогодишњих 5,5 одсто БДП на око три до 3,5 одсто, као и да се усвоје средњорочне мере које ће обезбедити да се буџетски дефицит елиминише у наредне три или четири године – убеђен је он. – Неопходно је и да се уведу чврста ограничења којима би се спречио раст јавног дуга због одобравања државних гаранција или преузимања обавеза због могућих проблема у банкарском сектору.

У супротном, погоршање стања у државним финансијама угрозило би од почетка године скроман опоравак привреде Србије.