Нишки студенти у друштву најбољих

Ниш – Остварујући свој најзначајнији задатак и носећу друштвену улогу на плану развоја науке и образовања врхунских кадрова, током више од четири деценије постојања и успешног рада Универзитет у Нишу израстао је у изузетан високообразовни центар, један од највећих и најугледнијих у овом делу Европе. Данас, када на факултетима нишког Универзитета студира 27.570 студената и када је у настави и научноистраживачком раду ангажовано око 1.500 професора и сарадника и више од 600 ваннаставних радника, с поносом се говори о богатој традицији и високом угледу у породици српских високообразовних институција. И, свакако, о печату академске средине којим су обележене 42 последње године Ниша, једног од најстаријих градова у Европи, његове привреде и културе, његовог свакодневног живота и, посебно, достигнућа у области образовања. Овако, у свом првом разговору за "Политику" говори проф. др Радослав Бубањ, ректор Универзитета у Нишу. Са професором Бубњем, који је на место ректора дошао крајем прошле године, разговарамо управо уочи 15. јуна – дана када је, 1965. године, ова високошколска установа, одлуком Народне скупштине, основана као трећи српски, и седми југословенски универзитетски центар.

Храм науке

– Нишки универзитет данас је пред значајним задатком спровођења реформе високог образовања и примени принципа Болоњске декларације. Учињеним крупним корацима у реформи студија и увођењем нових облика рада, све смо ближи концепцији европског образовног процеса. Потврда те наше успешности и доказ да смо на правом путу, јесте и недавно учешће представника нашег универзитета у саставу државне делегације Србије на министарској конференцији о Болоњском процесу, одржаној у Лондону, где је, пред министрима образовања и другим званичницима из 35 земаља, наша земља добила високу, врло добру оцену за постигнуте резултате у реформи високог образовања. Истичем да је Универзитет у Нишу увео много новина, у складу са високим међународним стандардима, успостављајући тако биланс између добре традиције нашег, и усвојених стандарда европског високог образовања – објашњава проф. Бубањ.

– Верујем да Ниш заслужује још јачи универзитетски центар и да ће нашим залагањима за деметрополизацију високог образовања универзитет завредети и већу пажњу града и ове регије Србије – истиче Радослав Бубањ:

– Ниш је до сада мало користио потенцијале "храма науке, знања и мудрости" у којем су у исто време и полет и амбиције младих. У складу са усвојеном стратегијом развоја универзитета покренута је иницијатива о оснивању два нова факултета у нашем саставу. Формирањем Пољопривредног факултета добили бисмо носећи фактор развоја целе јужне и југоисточне Србије и унапредили одрживи развој руралне средине овог дела наше земље. А када се говори о богословском факултету у склопу Универзитета у Нишу, довољно је рећи да је Свети архијерејски сабор СПЦ-а одобрио оснивање овог факултета, а што ће вероватно бити остварено до почетка 2008/2009. школске године у духу обележавања 17 векова Миланског едикта (313–2013) у родном граду цара Константина.

Осим о богатој међународној сарадњи, која се одвија у области образовања и научноистраживачког рада, чланству у интеруниверзитетским асоцијацијама преко међународних научних пројеката, блиским везама са универзитетима у Италији, Словенији, Бугарској, Немачкој, Турској, Француској и другим земљама, на Универзитету у Нишу се веома много води рачуна о студентима и њиховом положају, наводи даље Бубањ.

Универзитетски кампус

У сарадњи са градом и Војском Србије, у плану је стварање универзитетског кампуса – комплекса који ће обухватити све садржаје студентског живота. Паралелно се решавају многи просторни проблеми нишких факултета, од којих је на првом месту и са свим приоритетима обезбеђење просторних капацитета за нормалан рад Факултета уметности. Ипак, сматра наш саговорник, један од најзначајнијих корака ка укључивању студената у све области рада универзитета свакако је формирање Студентског парламента, званично основаног крајем априла ове године, преко којег ће студенти остваривати сва своја права и штитити интересе.– До сада је на факултетима Универзитета у Нишу дипломе стекло 43.260 студената, а од овог броја је 1.259 страних држављана. На нашем универзитету магистрирало је 2.025, а докторирало 1.128 кандидата. Ови подаци нас обавезују да наставимо своје и до сада успешно деловање. Све снаге, све могућности, треба усмерити ка унапређивању процеса образовања младих, јер знање је, дефинитивно највеће национално добро Србије, а у оквиру све интензивнијих процеса глобализације постаје и један од најзначајнијих производа наше земље – закључује ректор Универзитета у Нишу проф. др Радослав Бубањ.