Штедња не може да покрене економију

Једино упутство за излазак из кризе које је Доминик Строс-Кан, нови владин саветник и бивши директор Међународног монетарног фонда, изрекао пре три дана пред српском јавношћу, било је да нас само привредни раст води на пут опоравка. Све остало било је недоречено, па и то како тај напредак постићи.

Колика је корист од привредног раста Строс-Кан зна из сопственог искуства не само са челног места те међународне финансијске институције, већ као и министара у француској влади. Водећи ресоре индустрије у периоду 1991–1993. и привреде, финансија и индустрије од 1997. до 1998. овај политичар социјалистичке оријентације допринео је француском привредном расту. Његове министарске мандате обележиле су приватизације јавних предузећа – „Франс Телекома” и„Ер Франса”, као и велика пореска реформа.

Није небитна ни чињеница да су се вашингтонски конзервативни финансијски кругови готово обрадовали када је морао да „абдицира” са челног места ММФ-а због сексуалног скандала, јер је по њиховом укусу био превише либералан.

Међутим, од челних људи владе који су ангажовали неспорно великог финансијског стручњака, за сада, не стижупредлози за привредни опоравак, већ оно што се можда њима чини ургентнијим. Први потпредседник владе Александар Вучић већ је наговестио да су припремљена три пакета мера везана за јавни дуг, дефицит и пореску политику. Речју, на делу је штедња како би се спречио банкрот државе.

Из оног што су наши представници изложили и с чим се припремају за буџет 2014. инсистира се на готово ватрогасним мерама – штедњи на сваком кораку. Смањивању дефицита, укидању субвенција, гашењу неспособних фирми… Рекло би се да су на делу два потпуно различита концепта за наш излазак из кризе. Строс-Кан прича о расту и развоју, а нама, ваљда зато што нам кућа гори или што о себи знамо више него наш будући саветник, како недавно рече први потпредседник владе Александар Вучић, предстоје одрицања, зној и сузе.

У прилазу нашој кризи и могућим лековима Строс-Кана и наших сагледавања постоји и велика временска разлика. Строс-Кан говори о дугорочнијим, а ми о хитним мерама.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да у нашој ситуацији јесте хитно да смањимо буџетски дефицит који увећава јавни дуг и да се у том смислу мора мењати порески систем, али да су то само краткорочне мере и да без озбиљнијег раста производње и извоза нема тог раста о коме је Строс-Кан говорио.

– Ако се само будемо бавили „препакивањем” ставки у јавним финансијама у смислу да онде уштедимо милијарду, на другом месту исто тако, да смањујемо једне, а повећавано друге порезе, све те мере у средњем року не могу да дају резултате. Не могу да излече српску економију. Ми ћемо догодине на камате морати да платимо милијарду евра, што је чак три одсто бруто домаћег производа (БДП). Уколико би се догодине остварио раст БДП-а од три одсто то значи да би све оно ново што смо створили морали да дамо на камате. Опет ћемо бити где смо сада. Нама су потребне мере за повећање производње и извоза, јер само оне могу да нам омогуће раст од пет, шест одсто БДП-а који је нама потребан – сматра Савић који верује да је Строс-Канова улога везана баш за то и да су се он и челници владе око тога усагласили.

Економиста Горан Николић каже да ће један од приоритетних задатака новог саветника бити да „препакује” скупе дугове државе.

– За Србију је кључна ствар што ће Строс-Кан покушати да „препакује” дуг односно да нађе начин да врати скупе дугове, а посебно дуг од 400 милијарди динара који имамо у трезорским записима са просечном каматом од 10,6 одсто.То је најскупљи дуг који тренутно имамо и треба да покушамо да добијемо кредите који су знатно повољнији, пре свега од међународних мултилатералних организација и од неких пријатељских земаља, који би могли да имају камату од један до два одсто – каже Николић.

-------------------------------------------

Повећајмо доњу стопу ПДВ

Коментаришући изјаву првог потпредседника владе Александра Вучића да су припремљена три пакета мера везана за јавни дуг, дефицит и пореску политику, Николић је рекао да је са питањем дугова уско повезано и питање смањивања буџетског дефицита, који сваке године чини прираст дуга.

– Ако се смањи дефицит јавни дуг неће пуно расти. Уколико успемо да смањимо дефицит било мањом потрошњом државе било новим пореским захватима, минус у државној каси би се смањио у наредној и у 2015. години, што би довело до тога да нам удео јавног дуга у БДП почне да опада – сматра Николић.

По њему, у погледу промене пореске политике главна мера могла би да буде повећање доње стопе ПДВ-а са осам на десет одсто. Сви остали порески облици су можда правичнији, али нису издашни. Велике паре се не могу прикупити од пореза на имовину, поред тога што то није републички већ локални приход, а сличан је случај и са опорезованим платама.