Историја на бувљој пијаци

Стицајем околности, паралелно са филмском режијом, посветио сам се историји филма. Годинама сам предавао овај предмет у својству редовног професора (у Сарајеву, Новом Саду и Београду). Ради осмишљавања свог пројекта „Бел епок или Последњи валцер у Сарајеву”, пуне две године (1987/88) проучавао сам тему сарајевског атентата. Ушао сам у сваку пору чињеница и тумачења овог догађаја иако сам, на крају, у филму користио тек један малени део.

На неки начин стекао сам право да се укључим у полемику оовојтеми. Могло би се рећи да је полемика, строго научно гледајући, неоснована за упућене и озбиљно мислеће особе. Али због свих оних других широм света (а, бога ми, видим – и овде, међу нама), на трагу оног што предлаже колега Александар Мандић, требало би је окончати брзо, ефикасно и бритко. Дакле, уместо дисперзивног разлагања, предлажем једноставну и јединствену процедуру. Под покровитељством САНУ, два ресорна министарства (за образовање и културу) ваљало би да организују научни скуп, уз учешће научника и уметника из земље и иностранства, са реномеом и педигреом врсних и објективних стручњака. Из тог скупа требало би да проистекне одговарајућа „Декларација о поводима, узроцима и разлозима за покретање и избијање Првог светског рата”, у којој би се беспоговорно таксативно навеле све релевантне и необориво утврђене чињенице. Затим би декларација свим медијским средствима и дипломатским каналима била прослеђена потенцијалним корисницима широм планете.

Мучно је пратити како се свака пришипетља усуђује да тумачи озбиљне теме, а још више како такозвани доктори историјских наука тумбају чињенице. Уверио сам се да титула не гарантује пуно познавање необоривих факата, а поготово пуну објективност у приступу. Због тога, између осталог, никад не истичем сопствену титулу доктора филмологије и свако ’покривање’ титулом примам са резервом. Осведочио сам се колико је лицемерја, демагогије, мањих или већих фалсификата широм планете скривано под тим плаштом. Историја се врло често налазила дословно на бувљој пијаци, лоцираној на крајњој периферији стварног знања и чињеница, заглибљена у калу апсурдних дневнополитичких калкулација или ширих геостратешких интереса, зна се чијих и у име којих циљева.

Са своје стране ми можемо да парирамо само чињеницама и објективношћу. Ја већ радим на свом доприносу: од материјала који нису коришћени у филму управо довршавам ТВ серију „Последњи валцер у Сарајеву”, а спреман сам да учествујем у свакој акцији повезаној са наведеним циљем – разбијања заблуда и фалсификата који се односе на тумачење смисла и значења атентата у Сарајеву.

*филмски редитељ