Тортура на послу

Да ли себе доживљавате као креативну, енергичну, вредну и неконфликтну особу која је спремна на тимски рад и фер-плеј такмичење?

Ако сте на већину ових питања одговорили потврдно, имамо за вас и добру и лошу вест. Добра је да ће се ваша каријера вероватно кретати узлазном путањом, а лоша – да постоји велика вероватноћа да управо ви постанете жртва мобинга – психолошког малтретирања и понижавања од шефа или колега са којима сте до јуче испијали кафу и оговарали претпостављене. Ауторка књиге о психолошкој тортури др Весна Балтезаревић, која је за потребе своје докторске дисертације урадила пионирско истраживање о мобингу у нашој земљи (на подручју централне и југоисточне Србије) каже да је чак свака друга особа на свом радном месту изложена мобингу и напомиње да су друштва у коме снажно дувају ветрови транзиције плоднија тла за психолошку тортуру.

"Мобинг је синоним за психолошки терор на радном месту, односно за непријатељску и неетичку комуникацију на релацији шеф-подређени или психолошко малтретирање од колега. Мобери нису физички агресивне особе. То су мање способне и мање креативне особе које имају утисак да се њихов рад не види и не цени превише, које су свесне својих ограничења и вуку претежак комплекс ниже вредности.

Они се осећају стално угроженим због особа за које мисле да су способније и паметније и према тим особама усмеравају патолошку љубомору. Будући да не могу да се наметну ни интелектом ни способностима, користе психолошки терор као једини аргумент, а своју инфериорност сакривају и лече прогањањем других људи", објашњава Весна Балтезаревић.

Наша саговорница истиче да су методе које користе мобери много суптилније од физичког малтретирања – психолошки терор обично почиње тако што се прекида било каква комуникација с радником, одузима му се посао без икаквог образложења или се затрпава обавезама које су испод његових професионалних способности. Особа која је изабрана за "жртву" стално се критикује и оптужује за пропусте који се објективно нису догодили, искључује из социјалних активности компаније или се без објашњења распоређује на неадекватно радно место. Она се често исмејава на рачун говора, држања, хода, одевања, приватног живота, политичког опредељења, пола или расе. 

Нема универзалне скице за портрет жртве мобинга, додаје Весна Балтезаревић и објашњава да то могу бити младе особе које су тек почеле да раде, које су на врхунцу каријере и они чија је каријера на заласку. Свима њима је заједничко да имају вишак квалитета, енергије и талента. 

"Особа која је постала жртва мобинга у почетку улаже силну енергију да разуме због чега је неко малтретира ’из чиста мира’, а како не проналази разлог за нечију менталну тортуру она упада у фазу самооптуживања, праћену питањима ’чиме сам ја то заслужио’, а потом и у различите психичке кризе, односно у стања која варирају од анксиозности, депресије, плача, па све до апатије и емоционалне тупости. Тело је најбоља слика душе, а истраживања говоре да су главобоље, вртоглавице, тахикардије и поремећаји сна – нормална реакција на дуготрајну изложеност психичкој тортури", каже наша саговорница.    

У Финској чак 15 одсто запослених изјављује да на свом радном месту има некога ко му ради о – души. У Америци је тај проценат још већи – један од четири радника признаје да је постао жртва мобинга! Ако је судити према извештају Европске фондације, мобингу је изложен сваки осми поданик британске круне, односно – сваки десети Француз, Ирац, Белгијанац и Швеђанин, а на психолошку тортуру највише су резистентни Медитеранци. Истраживања, наиме, говоре да је свега пет одсто Шпанаца, Грка, Италијанаца и Португалаца идентификовало мобера на списку запослених. Тек када је Европска фондација за побољшање живота и радних услова објавила податак да је 13 милиона Европљана постало жртва мобинга на радном месту, а Европски парламент обавезао земље-чланице да донесу Закон о заштити жртава мобинга, феномену психолошке тортуре на радном месту почела је да се посвећује дужна пажња. У Србији жртве мобинга немају коме да се обрате за помоћ, јер за наше законодавце психолошки терор званично – не постоји.