Победа дипломатије, нека се рат настави

Загрљаји, срдачни осмеси и руковања дипломата завладали су у ноћи између петка и суботе двораном на њујоршком Ист риверу у којој већ деценијама заседа својеврсна светска влада. После две и по године несагласја о томе како реаговати на рат у Сирији и после три предлога резолуција које су одбачене руским и кинеским ветом, Савет безбедности Уједињених нација је једногласно усвојио резолуцију којом се налаже Сирији да уништи своје залихе хемијског оружја.

То је први правно обавезујући документ око којег су сталне чланице Савета безбедности, пре свега САД и Русија, успеле да се договоре када је у питању сиријски грађански рат. Сукоб у којем је на једној страни војска и полиција под контролом председника Башара ел Асада, појачани борцима либанског Хезболаха, а на другој страни опозиционе побуњеничке групе, међу којима су и бројни џихадисти који су дошли из целог света, али и екстремистичке групе повезане са Ал Каидом.

Међутим, светске лидере на договор није натерало то што је досад у сиријском рату погинуло, према проценама, више од 100.000 људи, већ то што је 21. августа ове године у нападима у предграђу Дамаска коришћено хемијско оружје. Тек после претње Запада да ће бомбардовати Сирију и руских вештих дипломатских маневара који су вратили велике силе за преговарачки сто дошло се до резолуције за коју већ стижу оцене да је „камен међаш” и „велики продор” у решавању сиријске кризе. Штавише, за генералног секретара УН Бан Ки Муна ова одлука је „историјска” док је, према мишљењу америчког шефа дипломатије Џона Керија, УН показала да „дипломатија може бити толико моћна да може мирним путем да уклони најгоре оружје рата”.

Неко ће сигурно рећи и да је ово и победа дипломатије. И заиста ово би се могло протумачити као својеврсна дипломатска победа и за Американце и Русе. Вашингтон је успео да засад избегне у јавном мњењу непопуларну војну интервенцију на Сирију али и да, уколико све буде реализовано, онемогући Асада да користи хемијско оружје што ће Бараку Обами омогућити да себе прикаже као некога ко се брине за поштовање људских права у Сирији. Осим тога, резолуција се позива и на поглавље седам Повеље УН, која дозвољава употребу војне силе „у случају претње миру, нарушавања мира и чина агресије”, тако да је пред поборницима војног интервенционизма Обама успео да се прикаже као председник који није одустао од претње применом силе као значајном алатком америчке спољне политике.

И за Москву је ово велика дипломатска победа јер је засад успела да сачува сиријски режим од „хируршких војних удара” Запада, док је у писању резолуције издејствовала да је за примену војне акције прописане поглављем седам Повеље УН неопходна још једна резолуција Савета безбедности УН. Дакле, не постоји аутоматизам већ Русија такву војну акцију увек може да блокира, чак и ако Асад не испуни обећање да ће предати бојне отрове.

Иако Ахмет Узумцу, генерални директор Организације за забрану хемијског оружја сматра да ова одлука „шаље непогрешиву поруку да међународна заједница почиње заједнички да ради на успостављању мира у Сирији”, ова резолуција заправо зараћеним странама шаље непогрешиву поруку да могу да наставе да се убијају међусобно, све док се убијају по правилима.

„Користите пушке и бомбе, а не бојне отрове”, могла би да гласи сажета усаглашена порука великих сила Сиријцима, која се представља као „победа дипломатије” а заправо је дозвола да се „рат настави као и што се одвијао до прве употребе сарина”. Дакле, уз скоро исту бројност жртава, будући да је од бојних отрова погинуло тек стоти део укупног броја жртава.

Због свега тога, на сиријском фронту ова резолуција се суштински неће осетити, јер су последњих месеци Асадове снаге и без употребе хемијског оружја углавном напредовале или бар успевале да задрже своје позиције. Додуше, Саудијци, Катарци и остали богати сунити из Залива све више наоружавају побуњенике тако да је сва прилика да ће се још дуго водити рат у којем ниједна страна не осваја кључне битке на путу ка превласти.

Сиријски рат без победника је сценарио који засад одговара обема великим силама заинтересованим за овај конфликт. Русима одговара јер то одржава на власти Асада и омогућава руски утицај на дешавања на Блиском истоку. Американцима, пак, одговара јер су свесни да би брза победа побуњеника сасвим могуће на власт у Дамаску довела екстремистичке групе, попут Фронта Ал Нусра који не крије да је у служби Ал Каиде.

Стога се усвојена резолуција може тумачити и као, како каже један од коментатора „Њујорк тајмса”, доказ импотенције међународне политике, док Сиријцима захваћеним ратним лудилом остаје само да сачекају нове одлуке великих сила на мировној конфренцији „Женева 2”, предвиђеној да буде одржана средином новембра. До тада, убијање се наставља.