Панчево као Рио

Панчево – Лоша репутација највеће јужнобанатске вароши, познате у јавности углавном по "највећем бувљаку у Србији" и лоцираној као "црна еколошка тачка", мора се прекинути. Таква жеља градских отаца и житеља града са великом културном, привредном и политичком традицијом, почела је на чудесан начин да се испуњава. Захваљујући групи занесењака, предвођених Зораном Владу, Панчево је постало домаћин највећег и најраскошнијег карневала у држави. Захваљујући овој групи ентузијаста, српски карневали постају део европске традиције. После година одсуствовања, 2004. је панчевачки карневал постао члан Федерације европских карневалских градова, а пример су следили Вршац и Бела Црква, а потом и Београд и Врњачка Бања. Панчево је постало седиште Савеза карневалских градова Србије, а Зорана Владу његов први председник.

Зарад тога и уверења, како је рекао, да је и овакав вид сарадње добар начин интеграција, поворку овогодишњег, четвртог по реду панчевачког карневала, предводио је лично председник Федерације европских карневалских градова, Хенрик ван дер Крон, са сарадницима.

Велику дводневну панчевачку фешту, која је трајала до дубоко у ноћ између суботе и недеље, дошли су да подрже карневалске групе из Словеније, Италије, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Румуније, као и неколико градова Србије. Током више од два часа, главним панчевачким улицама и трговима промицало је више од четрдесет карневалских група. Ова година била је у животу панчевачког карневала пресудна, јер градски оци и спонзори су одлучили да не штеде. Инсталиране су две бине и два видео-бима оријашких димензија, позвани су представници градова побратима да се покаже шта Панчево хоће и може, а све је завршено раскошним ватрометом.