Pančevo kao Rio

Pančevo – Loša reputacija najveće južnobanatske varoši, poznate u javnosti uglavnom po "najvećem buvljaku u Srbiji" i lociranoj kao "crna ekološka tačka", mora se prekinuti. Takva želja gradskih otaca i žitelja grada sa velikom kulturnom, privrednom i političkom tradicijom, počela je na čudesan način da se ispunjava. Zahvaljujući grupi zanesenjaka, predvođenih Zoranom Vladu, Pančevo je postalo domaćin najvećeg i najraskošnijeg karnevala u državi. Zahvaljujući ovoj grupi entuzijasta, srpski karnevali postaju deo evropske tradicije. Posle godina odsustvovanja, 2004. je pančevački karneval postao član Federacije evropskih karnevalskih gradova, a primer su sledili Vršac i Bela Crkva, a potom i Beograd i Vrnjačka Banja. Pančevo je postalo sedište Saveza karnevalskih gradova Srbije, a Zorana Vladu njegov prvi predsednik.

Zarad toga i uverenja, kako je rekao, da je i ovakav vid saradnje dobar način integracija, povorku ovogodišnjeg, četvrtog po redu pančevačkog karnevala, predvodio je lično predsednik Federacije evropskih karnevalskih gradova, Henrik van der Kron, sa saradnicima.

Veliku dvodnevnu pančevačku feštu, koja je trajala do duboko u noć između subote i nedelje, došli su da podrže karnevalske grupe iz Slovenije, Italije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Rumunije, kao i nekoliko gradova Srbije. Tokom više od dva časa, glavnim pančevačkim ulicama i trgovima promicalo je više od četrdeset karnevalskih grupa. Ova godina bila je u životu pančevačkog karnevala presudna, jer gradski oci i sponzori su odlučili da ne štede. Instalirane su dve bine i dva video-bima orijaških dimenzija, pozvani su predstavnici gradova pobratima da se pokaže šta Pančevo hoće i može, a sve je završeno raskošnim vatrometom.