Професори граде језера на Јелици

Бањица на Јелици – Универзитетски професор др Светомир Стаменковић подигао је врхунски воћњак од 6,5 хектара са 10.600 стабала крушака, шљива и јабука на коти 450, али се показало да је Јелица на тој висини безводна. Надао се да ће је наћи у бунару али узалуд, иако је уложио велика средства и копао 113 метара у дубину планине.

– Са четворицом суседа желео сам, затим, да доведем воду са шест километара удаљене Западне Мораве али нам је за тај посао, поред новца, потребно безброј дозвола и административних сагласности. На крају, одлучио сам да у воћњаку ископам две акумулације, међусобно удаљене око пола километра, и у њима да чувам воду за сушне дане – каже за наш лист Стаменковић, један од водећих српских стручњака за заштиту биља.

Мању, која прима 500 тона воде, већ је завршио иако то, у планинским странама села Бањице, није једноставан потхват. Лани је, најпре, булдожером поравнао део једног обронка и онда багером издубио акумулацију.

– Поред машинских било је потребно још 30 људских надница да би се изравнале стране у базену и фолија прионула на тле како правила налажу. Данас, ево, екипа академика Милорада Милорадова довршава дводневни посао на заштити акумулације и сад је спремна за пуњење – причао нам је Стаменковић док смо посматрали шта мајстори чине.

Градња акумулација обложених фолијама од полипропилена које не пропуштају воду прилично је нов поступак у нас. Ова је чешке производње, дебљине милиметар и по, и за овакву акумулацију потребно је око 700 квадрата. Постављање су извели радници мале новосадске фирме „Интегра идеја група“, коју води академик Милорад Милорадов, председник Академије наука, културе и уметности Војводине.

– Ретензија као ова омогућава воћару стабилну производњу а изградња је рационална, јер нема бетонских радова, и знатно је јевтинија од других. Ово је релативно нова ствар, до сада смо урадили по пар акумулација у околини Чачка и Ваљева. Материјал је врло квалитетан, гарантујемо да ће држати воду најмање 15 година, а вечан је ако не буде изложен сунцу, када постаје крт и пуца – казао је академик Милорадов за „Политику“.

Како, на завршетку посла, изгледа домаћинова рачуница. Светомир Стаменковић вели:

– Фолија и рад на постављању коштају 6,4 евра по квадрату и кад се приброје машински радови на ископу и сви други трошкови, улагање ће износити око 10.000 евра. Са друге стране, прошле године сам због суше само у приносу воћа изгубио 20.000 евра, и још око 6.000 због сушења стабала. Одмах је увенуло више од 300 дрвета, а ове године је престало да вегетира још стотину. Верујем да ће се за само неколико година кроз производњу вратити новац уложен у акумулације.

Ово језеро ће бити пуно следећег марта и има доток из три смера: од површинских вода, из слабашног потока у близини и бунара поред Стаменковићеве куће који може да пружи пет тона за 24 сата. Са тих 500 тона воде може да се залије пет хектара одједном или један хектар пет пута. Домаћин рачуна да ће ова акумулација, уз допуне воде током године, бити сигуран извор за најмање два хектара воћа. Друго и веће језеро (700 тона) на нешто нижој коти, биће облагано полипропиленом касније, а има извор у близини.

Довршавању прве воћарске акумулације на Јелици присуствовао је и професор Агрономског факултета у Чачку и председник Савета за пољопривреду у Скупштини града др Драго Милошевић.

– Пољопривредници нашег краја имају три начина за обезбеђење додатне воде усевима. То су канал за наводњавање подигнут пре више од пола века, али он нажалост не ради. Други је копање бунара на поседима а трећи изградња оваквих акумулација, и зависе од тога да ли човек има новца. Град Чачак поседује чак четири и по хектара фолије од два милиметра, купљене пре 15 година за потребе депоније, и стоји нераспакована у складишту, а била би савршена подлога за 50 оваквих акумулација. Већ дуго заступам предлог да се тај материјал бесплатно, као субвенција, подели ратарима, воћарима и сточарима око Чачка, али више ни сам не знам шта је препрека да се то и оствари – истакао је Милошевић за „Политику“.