Пристојан живот у "граду младих"

Пожаревац – Кад некоме споменете Пожаревац, прва ће му асоцијација сасвим сигурно бити да је то родно место Слободана Милошевића. Многи Пожаревљани, ипак, радије истичу да је ово град богате историје, који је познат по најстаријој српској ергели "Љубичево" и епитету "друге престонице" кнеза Милоша Обреновића, по Пожаревачком миру склопљеном 1718. године којим су непријатељство окончале Турска са једне, а Аустрија и Млетачка Република са друге стране, као и по светски познатом археолошком налазишту Виминацијум. Пожаревац препознају и по компанији "Бамби", Љубичевским коњичким играма, али и по најбезбеднијем затвору на Балкану "Забела". Ово је, такође, град у коме се данас пристојно живи, изнад просека у Србији.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето-зарада остварена у Пожаревцу у јануару ове године износила је 43.538 динара, што је око 1,7 пута већи износ од просека у Србији, који износи 24.122 динара. По висини просечних примања, Пожаревац је први на листи осам општина Браничевског округа, чије је и административно седиште. Град по последњем попису из 2002. године има 42.000 становника, док на подручју истоимене општине живи око 75.000 становника у 27 насеља. Просечна старост становништва општине Пожаревац је 39,4 године, што је сврстава у ред "најмлађих" у Србији.

Јефтино грејање

Иако су плате Пожаревљана далеко изнад српског просека, трошкови живота у овом граду тај просек не премашују. Пожаревљани имају привилегију да плаћају вероватно најјефтиније грејање у Србији, по цени од 10 динара по кубном метру. Тако, за стан површине 50 квадратних метара, месечни трошкови грејања износе око 1.450 динара, док се грејање у приватним кућама наплаћује на два начина – они који немају уграђене мерне инструменте плаћају га паушално, док други плаћају онолико колико и потроше, где утрошени киловат кошта око 160 динара. Овако ниску цену грејања Пожаревљани могу да захвале чињеници да топла вода у њихове радијаторе не стиже из топлана које троше мазут, већ из оближње термоелектране у Костолцу, што знатно умањује трошкове. Четворочлано домаћинство за трошкове одношења смећа и утрошка воде месечно плаћа још око 800 динара, док је цена смештаја деце у вртићима недавно повећана и износи 2.700 динара.

Најјаче привредне гране у општини су енергетика (термоелектрана "Костолац" и површински копови угља) и агроиндустрија у коју спадају пољопривреда и прерада хране (концерн здраве хране "Бамби") а последњих година јачају и приватне фирме које се баве трговином и производњом намештаја. Да у граду "има пара", најбоље говори чињеница да је своје филијале у Пожаревцу после петооктобарских промена отворило 26 банака.

Најисплативији бизнис је свакако станоградња, па се између инвеститора води борба око атрактивних локација. Цена новоизграђеног квадрата износи између 500 и 800 евра, у зависности од квалитета и места на коме се налазе. Купци станова су најчешће Пожаревљани на привременом раду у иностранству, који се полако одвикавају од зидања беспотребно великих и богато опремљених кућа које данас зврје празне у селима око Пожаревца. Живот у туђини учинио је своје, па млађе генерације не хају за село и родитељске снове већ од њих траже станове у центру града, где бораве и проводе се кад за празнике дођу у родни крај.

Лице и наличје

Не живе сви Пожаревљани изнад просека, јер је ово и град пропалих фабрика, некадашњих привредних гиганата старе Југославије, међу којима и Месне индустрије Пожаревац, фабрике шећера, текстилне индустрије "Моравка"… Трговински суд у Пожаревцу тренутно води стечајни поступак у двадесет фирми у овом граду. Због затварања предузећа или одласка под стечај, преко хиљаду особа старијих од 50 година, које још немају услове за пензионисање, нашло се на евиденцији незапослених. Током прошле године, на подручју општине Пожаревац евидентирано је у просеку око 6.000 незапослених, а више од половине њих биле су жене.

Да све није тако сјајно, указује и чињеница да услуге народне кухиње тренутно користи око 400 становника Пожаревца. Кухиња непрестано ради од 1993. године, и у време највеће кризе деведесетих година спремала и до 2.700 оброка дневно.