Америчка кућа јефтинија од српске

Краљево – У приградском насељу Ковачи код Краљева, на узвисини званој Заветиште, Милан Перенчевић је са супругом Мирјаном подигао прави дворац. Кућа са приземљем и спратом има око 450 квадрата и не би то било ништа необично, јер има у овом крају сличних по величини и уређености, да ова није „чисто америчка“.

Јединствена је по архитектонском изгледу а грађена је у америчком стилу, па је осим темеља сва од дрвета. Чак је и већи део материјала стигао бродом из Америке и то власника није скупље коштало у поређењу са ценама на нашим стовариштима. Тако је Милан „пресадио“ модел па ће сличну кућу, на плацу у близини који намерава да купи, саградити и његов пријатељ. У овом делу насеља можда ће нићи и омањи „чикашки кварт“, јер је Миланова прича привлачна онима који намеравају да подигну кров на главом.

Иначе, Милан Перенчевић и његова супруга Мирјана овде уживају у пензији, повремено посете Америку, обиђу децу, сина Николу и кћерку Јасну. А, тамо, преко океана провели су радни век пошто су се „отиснули“ давно, још крајем шездесетих. Били су тада млади брачни пар, пред њима је била каријера кошаркаша и балерине.

Међутим, Милан се од активног играња опростио због озбиљне повреде руке, па се, уз прекид и студија економије са супругом упутио код оца Сима у Милвоки. Мало су ту боравили, јер је његова Мирјана била примљена у Лирик оперу у Чикагу. Преселили су се тамо, она је наступала као балерина, а он посао налази у складу са својим животним геслом „ако морам да радим, радићу оно што се најбоље плаћа без обзира на напор“. И, тако се обрео у грађевинарству, радио је на градилиштима и „крао“ тај занат од мајстора, откривши таленат за овај мајсторлук. Убрзо је основао своју фирму, био тражен извођач.

Кад су одлучили да се врате у Србију, негде пред НАТО бомбардовање, Милан на већ купљеном плацу започиње градњу поменуте куће. Уз темељ најпре је желео да обезбеди воду па је извор пронашао ту у дворишту али у ручно копаном бунару на дубини од чак 76 метара. Издашност је и данас велика, 28 литара у минути. А, кућу је градио сам, као једини мајстор. Конструкција је од смрчеве грађе из Рожаја а остало, шперплоче, врата, прозори, материјал за струју, канализационе цеви, набављено је и бродом допремано из Америке.

– Реч је о америчком стилу градње. Знате, у односу на бетон, циглу дрво је топлије, здравије... Градња куће од дрвета је далеко бржа а топлотна и звучна изолација чак и боља. Него наш народ тешко мења навике, страхују колико ће трајати, да ли ће се појавити жижак... То су бесмислице, видите ова кућа, сигуран сам, неће имати потребе за мајсторима најмање један век. Материјал сам набављао из Америке, јер је био чак три пута јефтинији него овде. Рецимо, табла шперплоче овде је коштала 35 евра а тамо, кад се долар претвори у евро, од пет до осам. Сличне су и цене другог материјала и уз то, без претеривања, све је знатно квалитетније – истиче Перенчевић.     

Прва љубав заборава нема, па је наш саговорник пожелео да у тај спорт инвестира, да на око 2.500 квадрата сагради један спортски центар за оне који у кошарци крећу првим корацима. Купио је, надомак Краљева, чак и плац од 63 ара, али се та његова немера и циљ „да бар једно дете извуче из кафића“ није, како нам објашњава, уклапала у урбанистичке планове до пре пет, шест година. – Рекли су ми да је на делу где сам купио плац планом предвиђена зелена површина, па сам морао да улажем много труда и нерава да се то промени и одлучио сам да одустанем. Сада је то можда и промењено, али више немам жељу да се у то упуштам – каже Перенчевић.