Француска против Леонарде

Париз је прошлог викенда био на директној вези са Косовском Митровицом. Тачније са петнаестогодишњом  Ромкињом Леонардом коју је данима опседала армија француских и европских медија. У француске домове је ушла слика просторије у којој су је без престанка интервјуисали, са старим каучом и пећи на ложење који су у новинским чланцима описивани са мање или више књижевног дара. Када је соба постала монотона изашли су испред куће и наставили да је интервјуишу поред разваљене тарабе. Леонарда је понављала да жели да се врати у Француску и настави школовање и да не разуме зашто су је послали на Косово чији језик не познаје и где нема никакву будућност. Француски новинари су дошли у Косовску Митровицу зато што је протеривање Леонарде из Француске прерасло у државни питање – избацити или не децу илегалних имиграната која иду у школу. Вртели су се око куће неколико дана и отишли.

Косовске власти су их увериле да ће да се постарају за ромску породицу. Доделили су им, ето, стан, плаћају кирију. Селим, службеник косовског министарства унутрашњих послова, купује им храну. Доказ – рачун од 498 евра који је у кухињи затекао специјални извештач „Фигароа”. Само ретки новинари су се упутили неколико стотина метара даље, у Ромску махалу, тамо где су косовске власти мудро избегле да сместе породицу која је избачена из Француске. Није добро за имиџ Косова. Ту су француски новинари затекли још Рома које је Европа послала авионима «тамо одакле су дошли». Снимили су беду у којој живе – њима изгледа нико не купује храну. Ова слика никога није шокирала – Роми ко Роми – већ је, напротив, учврстила уверење Француза да не могу да приме на своја плећа сву беду овога света.

Роми нису одувек тако живели у Косовској Митровици. У Ромској махали је пре рата 1999. године било више од хиљаду ромских кућа у којима је живео велики број имућних ромских породица. Близу десет хиљада душа. Одмах по завршетку НАТО бомбардовања припадници ОВК и њихови симпатизери кренули су да пљачкају и пале ромске куће, називајући их српским колаборационистима. Припадници Кфора, Французи, посматрали су то с цивилизованом уздржаношћу. Нису реаговали ни када су поред њих пролазиле колоне прогнаних Срба и Рома који су бежали у унутрашњост Србије и даље, ка Европи. Косовска Митровица тада није била у ударним дневницима. О Косову се од тог времена говорило тек у понекој репортажи о изградњи демократских институција у новој држави. Французи су заборавили „црну рупу” европског континента за коју највећи број не зна где се налази. Све док се није појавила Леонарда.