Нисмо још уверени у промене у Ирану

Отопљавање односа Техерана и Вашингтона после избора Хасана Роханија за председника Ирана, као и обнова међународних преговора о иранском нуклеарном програму минулих недеља, пробудили су оптимизам код свих заинтересованих страна на Блиском истоку. Сем код једне – Израела. Према речима Ане Азари, заменице генералног директора за Евроазију у Министарству спољних послова Израела, скепса Израела заснива се на томе да чекају да виде шта ће се десити са свим иранским најавама и сигналима. У разговору за „Политику” истиче да Израел сматра да су међународне санкције и притисак постигле одређени ефекат, али да треба видети и конкретне промене на терену.

„Питање атомског оружја у рукама Ирана за нас је егзистенцијални проблем, што значи да ћемо престати да будемо скептични тек када будемо на терену видели промене. У овом тренутку, нисмо уверени у то.”

Према речима председника САД Барака Обаме, по проценама америчких обавештајних служби, Иранце годину дана дели од прављења нуклеарне бомбе. Која је израелска процена?

У Бушово време постојала је разлику између наше и америчке процене, али данас смо мање-више на истом становишту. Не видим разлике у нашим проценама. И када су у питању америчке и израелске позиције према преговорима са Ираном, сматрам да су оне у основи веома блиске. Можда вам ова оцена делује оптимистичније него оцена коју даје мој премијер (Бенјамин Нетанијаху), али рекла бих да сам ја опрезно оптимистична, док је мој премијер можда само опрезно песимистичан.

Колико је сада проблем за Израел то што се са променама у Ирану све чешће у страној штампи помиње и питање израелског нуклеарног арсенала?

У овом тренутку не видим проблем с тим. Разлика између Израела и осталих земаља у региону јесте у томе што Израел никада није изразио намеру да избрише неког са мапе света.

Ви не видите проблем, али Иранци ће рећи „зашто нама браните да имамо нуклеарно оружје а не проверавате да ли га има Израел”?

Ми имамо свеобухватан одговор на сва та питања. Преговоре о било којој врсти разоружања у нашем региону требало би започети тек када се потпишу мировни споразуми са свим земљама у региону. Дакле, пре него што почну да се решавају те ствари, неопходно је постићи свеобухватни мир. Иран је најбољи пример земље која је потписала уговоре, као што је онај о неширењу нуклеарног оружја, а при томе је блефирао (да ће да испуни потписано). Због тога нам је неопходно више међусобног поверења пре него што почнемо праву дискусију о некој зони без нуклеарног оружја или забрани разних врста оружја.

Ако већ кажете да је таква ситуација са Ираном, па који је онда разлог што Израел одбија да потпише Уговор о забрани ширења нуклеарног оружја или Конвенцију о биолошком оружју?

Знате, о овом питању, ми се не декларишемо ни о чему. Али, морате да разумете, били ми или не били потписник (Уговора о забрани ширења нуклеарног оружја), ми нисмо Иран, већ смо транспарентна земља.

Осим када је у питању нуклеарно оружје.

Ми не потписујемо нешто што не намеравамо да испоштујемо. Због тога морамо да имамо другачији Блиски исток, јер постоји раскорак између нас и земаља које потписују али раде шта год желе.

Недавно смо први пут чули америчку похвалу на рачун Башара ел Асада јер је успешно почео процес уништавања сиријског хемијског оружја. Какав је став Израела, који је пре побуне имао стабилне односе са Асадовом Сиријом, иако му Асад није био по вољи?

Од почетка грађанског рата у Сирији Израел се одлучио да се држи нечег што није баш типично за Израел. То смо назвали стратешко ћутање. Може да вам се не свиђа Асад, али је пре побуне постојала стабилност, а сада имамо тамо различите групе од којих су неке претња за све нас. Да смо желели да подржимо неку групу у сиријској опозицији, сви остали би одмах тврдили да су они израелски шпијуни. Све је могуће на Блиском истоку, па би неко чак и могао да сумњичи групу припадника Ал Каиде у Сирији да су израелски шпијуни. Оно што је нама сада важно јесте то да је процес уништења сиријског хемијског оружја почео. Желимо да видимо да ли ће бити спроведен, и ако буде – то ће бити веома добро за Израел. Нико не жели да му сусед, нарочито не неко ко је нестабилан, има велике залихе хемијског оружја.

Колико тешко ће бити за Израел да добије место несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, узимајући у обзир да је већина чланица несврстаних или хладно или отворено непријатељски настројено према Израелу, док су све одлуке Генералне скупштине УН у погледу односа Израела и Палестине биле уобичајено противне жељама Израела?

То (израелско аплицирање за место у Савету безбедности) промена је у израелској политици према УН. За мене је прерано да разумем који су циљеви. Али, Израелци су до сада деценијама по правилу сматрали да немају шансу ни за шта (у УН). Чињеница је да се сада то променило, чим покушавамо да добијемо то место – то показује промену нашег става према УН.