Санитарна зона 500 метара

Чачак – У расадницима чачанског Института за воћарство одгајено је 100.000 садница дрвенастог воћа и 250.000 садница малине и купине, и продајна сезона биће отворена у првој декади новембра. Од 1946. године у овој научној установи произведено је 40 милиона садница које су нашле погодно тле на свим континентима, а од прошле јесени на задате адресе упућују се и брзом поштом.

Истраживачи и селекционари су деценијама, поред основних закона науке, поштовали и нове захтеве у условима средине у којој воћке расту. Временом се, тако, развила производња безвирусних садница, затим и сертификованих које су за класу изнад стандардних. Како се данас контролише производња у овој кући?

– По Закону о садном материјалу, све је подложно провери фитосанитарне инспекције, од подлоге до калем окаца. Она се обавља два пута годишње у току вегетације, визуелним прегледом. У случају било какве сумње налаже се и лабораторијска анализа. Проласком кроз растило утврђује се да ли има извора заразе, шарке или других болести – каже за „Политику” Бранко Јовановић, руководилац расадничке производње у чачанском институту.

Саговорник додаје да су наши стандарди веома строги, наводећи пример шљиве где не постоји праг толеранције на вирус шарке. То практично значи да је довољно пронаћи једну заражену садницу у растилу да биминистарство издало налог за искључење и забрану производње. Јовановић напомиње да су овде извршене обе контроле садног материјала, сертификати послати у Министарство пољопривреде на потпис, и кад документ буде враћен почеће продаја.

– Током овог месеца утврдили смо бројно стање садног материјала, на основу чега наручујемо етикете које се штампају у Сомбору. Свака садница има етикету са подацима о воћној врсти, подлози, сорти, а свака парцела на којој је та садница одгајена има свој серијски број који је такође уписан. Поред тога, постоји разлика у боји етикета, плаве су за сертификовани а наранџасте за стандардни материјал – вели Јовановић.

Редовно се, каже, проверава и исправност пупољака:

– Од постанка Института калем пупољци гаје се у нашем матичњаку у Прељини, и после 20 или 25 година замењују се биљке и постављају нове које служе за производњу калем окаца. Поред визуелне контроле тог матичњака, сва стабла се једном годишње тестирају на присуство шарке препорученим методама у овлашћеној институцији, у овом случају у Пољопривредној стручној служби у Чачку. Тек после добијања тог уверења приступа се скидању калем окаца, и продаји другим расадницима у Србији.

Јовановић каже да Институт своју производњу организује на више парцела у околини Чачка, и у закуп узима само оне које испуњавају услов да у околини од 500 метара нема других комерцијалних или расадничких засада воћа, како би се избегла могућност ширења биљних вируса и заразе. Уверили смо се у то посетивши једну парцелу Института у Прељини поред Чемернице, где се гаји растило за саднице шљиве.

– У овом растилу подлога су младари џенарике, високи око 30 центиметара, које су по посебно предвиђеном поступку произведени у једном расаднику у Банатском Новом Селу. Купили смо их и овде, током августа, извршили калемљење пупољцима шљива из нашег матичњака у Прељини. На пролеће, ова биљка скраћује се до калемљеног места које је сада тек неки центиметар изнад земље, и одатле расте садница у висину од метар или два, зависно од воћне врсте, коју ћемо следеће јесени извадити и понудити купцима за садњу – описао је Бранко Јовановић.

Небојша Јовановић, помоћник директора Института задужен за производњу, саопштио је да је већ уочи почетка продајне сезоне део материјала резервисан за познате купце који су се раније јавили. Међу нарученима, најбројније су саднице малине, виламет и микер. За ову сезону одгајено је 200.000 малина, чија је продајна цена 48 динара. Помоћник директора навео је и остале цене чачанских садница за нову сезону: све сорте шљива су 300 динара, јабуке 350, крушке 270, трешње и вишње 360 до 380, орах 1.800, једногодишња леска 200 а купине150 динара.