Бољи живот ће да сачека

На раст стандарда у 2014. не рачунајте – поручила нам је Влада Србије усвојеним Предлогом буџета за наредну годину. Држава рачуна на повећање бруто домаћег производа (БДП), вредности свега што се догодине буде створило од један одсто, а инфлацију од 5,5 процената. Приход државе требало би да буде већи од овогодишњег за 6,5 процената. И поред тога лична потрошња ће опасти за 1,8 одсто, а државна за 2,2 процента, записано је у Предлогу буџета за наредну годину.

Бољи живот се, дакле, одлаже за неко боље време, чији долазак економисти нерадо предвиђају, а привредници још мање. 

Држава догодине рачуна на укупан приход од 929,94 милијарде, али и на расход од 1.113 милијарди, тако да ће јавна каса бити у минусу око 183 милијарде динара, што је 4,6 одсто бруто домаћег производа.

Државни дуг је већ премашио 19 милијарди евра, а влада саопштава да ће догодине морати да се задужи најмање за још 662,5 милијарди динара.

Кад се у приложеним табелама предложеног буџета дође до податка да ће расходи за отплату камата у наредној години бити већи 24,3 одсто и износити 114 милијарди динара, постаје јасно зашто се догодине неће боље живети него у 2013.

На плате буџетских корисника потрошиће се 272,1 милијарда динара, што је за 3,2 одсто више него ове године, али ће запослени у администрацији и јавним службама моћи да рачунају на незнатну повишицу – у априлу и октобру за по 0,5 одсто. Државни трошкови за куповину робе и услуга биће већи 10,1 одсто, што је око 96,1 милијарду динара, а субвенције мање за 3,5 одсто – 80,8 милијарди динара.

За Хасана Ханића, декана Београдске банкарске академије, имајући у виду макроекономска кретања у земљама чије економије имају највећи утицај на кретања у нашој земљи, Предлог буџета за 2014. прилично је реалан.

– Фискална консолидација, односно смањење буџетског дефицита је нужан, али није довољан услова за привредни опоравак – указује Ханић. – Предложени буџет ствара услове за средњорочну стабилизацију јавног дуга, без које није могућ привредни опоравак, раст запослености и животног стандарда. Овој влади треба доста умећа да пронађе одговарајућа решења да сачува што већи број постојећих предузећа која се суочавају са проблемом ликвидности и да уз то унапреди пословну климу како за домаће тако и иностране инвеститоре.

Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, у Предлогу буџета за наредну годину не види подстицаје економског раста.

– И у наредној години се рачуна на дефицит од 1,8 милијарди евра, као што је предвиђено ребалансом буџета за ову годину. На другој страни, није реално очекивати приход од 930 милијарди динара, зато што се очекује мањи приход због смањења плата у јавном сектору за око 600 милина евра. Смањење субвенција предузећима у реструктурирању за 300-400 милиона евра, уз смањење броја запослених, такође ће изазвати пад тражње. Привредни раст и већи приход у буџет може донети само опоравак тражње, која пада већ три године. Њеном опоравку не доприноси повећање ниже стопе ПДВ-а за 25 одсто, као и повећање ПДВ-а на неке производе са осам на 20 одсто – изричит је овај привредник.

Кнежевић процењује да дефицит буџета у наредној години неће бити мањи од 220 милијарди динара, односно око седам одсто БДП-а, а толики ће, каже, бити и у овој. У новом буџету не види смањење јавне потрошње и растерећење привреде од државних намета, што је услов привредног опоравка и неопходног раста. Зато је убеђен да ће 2014. бити тешка година – како за привреду, тако и за грађане.

– Само привредни раст и штедња државе могу донети опоравак српске економије, односно већу запосленост и смањивање јавног дуга, што су два наша највећа економска и друштвена проблема – сматра Кнежевић.

За разлику од Кнежевића, Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, баш кресање непродуктивне потрошње види као једну од основних карактеристика Предлога буџета за 2014. годину.

– Реч је о трасирању пута ка сређивању јавних финансија и у догледно време пореског растерећења привреде – сматра Ђоговић. – Основа новог буџета су најављене мере економске политике и реформа целокупног јавног сектора. То је услов да наше тржиште буде привлачније за домаће и стране инвеститоре. Примећује се и намера да се подстакне продуктиван рад који ће доносити профит.

Први плодови нове економске политике, каже Ђоговић, могу се очекивати 2016. године. Раст запослености, а са њим и побољшање стандарда, догодине није реално очекивати – указује наш саговорник. – Следе отпуштања у предузећима у реструктурирању, јавном сектору и државној администрацији, али то не значи да ће људи бити препуштени само сопственом сналажењу. У буџету су предвиђена средства за њихово збрињавање.