Портрет без рама: Џефри Сакс

Џефри Сакс, светски познати економиста, ових дана је по трећи пут понудио Србији помоћ у економским реформама. Први пут је то било 1989. године, у предвечерје распада Југославије, када је саветовао Анту Марковића, тадашњег савезног премијера. Други пут, после петооктобарских промена, када га је овде довео Божидар Ђелић. И трећи пут ове недеље, када је дошао на позив Вука Јеремића, са којим је радио у Уједињеним нацијама.

Један од најпознатијих светских економиста, творац онога што се назива „шок терапијом”, хваљен је колико и оспораван. Његове мере брзог обарања инфлације, трговинске либерализације и приватизације дале су добре ефекте у државама попут Пољске. С друге стране, није мало економиста, политичара и новинара који му оспоравају готово све. Оптужују га да је својим саветима сиромашне још више осиромашио, а посткомунистичке државе гурнуо на дужнички пут без краја и у ропство западним кредиторима.

Ко је овај мађионичар светске економије и маг транзиције који и 24 године после завршетка хладног рата путује светом и нуди савете владама?

За Сакса се чуло када је 1985. године у Боливији успео да инфлацију са 24.000 одсто обори на 15 процената за само годину дана. Потез вредан похвале, али је у исто време без посла остало десетине хиљада државних службеника и радника. Потом је кренуо на турнеју по земљама источне Европе. Нудио је решење владама које су биле уплашене због пада комунизма и тријумфа Запада, тада оличеног у снази Маргарет Тачер, Роналда Регана и, потом, Џорџа Буша старијег. И док ће једни рећи да бивши Источни блок дугује транзициони успех управо његовим саветима, други ће подсетити да им је кренуло када су одлучили да његове савете забораве...

Како год, име Џефрија Сакса једно је од најпознатијих у светској економији,а он данас има потпуно нове области интересовања. То су одрживи развој и заштита животне средине. Постао је саветник Бан Ки Муна, генералног секретара Уједињених нација. Спекулисало се и да је један од кандидата за председника Светске банке. Није искључено да ће то и постати.

Један од главних циљева постао му је искорењивање сиромаштва. Тиме се бави и његов Земаљски институт на Универзитету Колумбија, а за то време критичари тврде да је иронија да човек који је својим мерама многе гурнуо у беду и обогатио западне корпорације, сада ради на искорењивању сиромаштва.

Јасно је да су коментари на биографију Џефрија Сакса дијаметрално супротстављени. Такви ће и остати,а овај економски маг могао би да нам буде у гостима и нареднихгодина, јер нашим властима се пре неколико дана обратио овим речима „Ако постоји ишта што могу да урадим, слободно реците”.

За сада, Влада Србије се не изјашњава.

Стефан Деспотовић