Траже мајсторе, нуде им се менаџери

Ужице – Кад су недавно у најуспешнијем предузећу ужичког региона, севојничкој ваљаоници „Импол Севал”, обележавали још једну натпросечну производну годину, директор Нинко Тешић посебно се осврнуо на један од проблема са којима се, послујући у привреди, сусреће.

– Школовање кадрова потребних привреди је неодговарајуће. Настојимо да запошљавамо младе раднике, али долазе нам кадрови са дипломом школа које, да кажем, не препознајемо. Шта је то, на пример, менаџер у индустрији? Где да га запослимо? Потребни су нам ливци, топионичари, ваљачи, којих је недовољно – упозорава Тешић.

Слично причају и други привредници, жељни углавном добрих мајстора и вредних радника, а не факултетлија. Пекара „Сретен Гудурић“ у Ужицу запослила би младе умешне пекаре и бурегџије, али их није лако наћи. Памти се догађај кад је фирма „Путеви Ужице“ по целој Србији тражила грађевинце за послове у Сочију у Русији. На цени у ужичким предузећима су тесари, армирачи, керамичари, при чему се ученицима који се за те позиве определе нуде и стипендије током школовања. А у средњим стручним школама оскудица је ђака, иако они најлакше долазе до запослења. Постојећи мајсторски кадар је остарио, за младе мајсторе и занатлије, поготово ако су стекли искуство, простор се отвара.

Истовремено, многи ђаци хрле на друштвена занимања, радо уписују гимназије и сличне школе па потом факултете, с намером да се, по савету родитеља, у каријери домогну каквог мање напорног а боље плаћеног рада. Но такви у ово време баш тешко до запослења долазе. Посусталој привреди овакав кадар углавном не треба, а у јавним предузећима и установама, крцатим запосленима, увек се више ценила партијска књижица него знање, диплома и просек оцена.

Има и необичности, попут недавног пријема више трговаца у овдашњи супермаркет „Квиско“. Тражени су огласом трговци, и то са средњом, вишом или високом стручном спремом.

– Пријавило се око 200 кандидата, од чега више од половине с факултетом. Примио сам неколико, примаћу још. Запослио сам неке са завршеним студијама менаџмента, хоћу писменије трговце, да поправим „крвну слику“ моје трговине – рекао нам је власник „Квиска“ Љубивоје Илић.  

О проблемима факултетлија говоре и подаци о броју незапослених на тржишту рада у Ужицу. Тренутно овде на посао чека више од 300 дипломираних економиста, 32 доктора медицине, 17 доктора стоматологије, 90 дипломираних правника, више од 100 професора разредне наставе, па и 325 матураната гимназије...

– За радно место не брину мајстори и занатлије разних струка: месари, пекари, зидари, тесари, армирачи, заваривачи. То су дефицитарна занимања, послодавци такав кадар траже. И мало је оваквих мајстора у понуди, нађе се тек понеки старији. Млади тих струка, ако их има, не пријављују се на нашу евиденцију: или се одмах после средње школе запосле или понеко оде на студије. Истина је, дакле, да су мајстори много траженији него факултетлије – сумира Драгана Неговановић, пи-ар ужичке филијале Националне службе запошљавања.

Али нису сви са факултетском дипломом у привреди „непожељни“. До запослења могу доћи они који су завршили техничке факултете. Тако је, казује наша саговорница, „Први партизан“ недавно тражио седам дипломираних инжењера машинства. На тржишту рада било их је три, па су потребан број попунила лица из радног односа. Од „друштвењака“ до посла нешто лакше долазе они из економске средње школе: административци, трговци, кувари, конобари.

– Међутим, ти млади радници су углавном без искуства, па се неретко јавља проблем, јер су послодавцима потребни искусни. Онда се након кратког времена такви враћају на завод. А уз радно искуство, на цени је поседовање посебних знања и вештина: лиценци у грађевинарству, обученост за рад на ЦНЦ машинама, атеста за завариваче и слично – напомиње Драгана Неговановић, додајући да је несклад између потреба привреде и образовања можда у професионалној оријентацији деце, неодговарајућем избору занимања, па и неприпремљености друштва на промене у привреди и захтеве послодаваца.

Вредно пажње, поводом ове теме, свакако је да ужичке власти последњих година припремају отварање универзитета, с новим факултетима, вероватно техничким и уметничким. Тај одавно најављени подухват тек треба да се реализује, вероватно у простору некадашње касарне у Крчагову. Куда, где и шта ће са запослењем оних који ту буду дипломирали, то за сада нико не говори.