Траже злато, уништавају историју

Нови Пазар – Археолог и директор Музеја Рас у Новом Пазару Драгица Премовић Алексић волела би да детектором за метал обради недавно откривене остатке старословенског храма на Пештери.

Нема намеру Драгица да тамо тражи драгоцене метале, чак је уверена да их нема. Али, ако апарат не зазвони, то значи да око и испод зидова словенског Световида нема ничега металног, па га трагачи за давно закопаним благом неће прекопати. Но, ако детектор покаже присуство метала, макар и изгубљеног чобанског ножа, прети опасност да јединствени траг културе паганских Словена у свету буде прекопан и уништен. Зато Драгица Премовић Алексић тачну локацију каменог симбола Световида не жели да каже.

Ово је само један вид борбе археолога против дивљих копача, који на основу „поузданих” информација процењују да ли је испод камених надгробних плоча и унутар зидина средњовековних, па и старијих утврђења, неки давни властелин закопао ћупове са златом.

Археолог Музеја Рас Владан Видосављевић, који с фотоапаратом обилази све познате археолошке локалитете у околини, има читаву збирку фотографија о „учинку” својих „колега”. Тако је на средњовековној градини Рас изнад Пазаришта оштећен главни бедем, а цела унутрашњост тврђаве је избушена рупама. Исто је и на локалитету Рас-Постење и на Јелечу.

Скоро да нема старог гробља, обично их мештани зову грчким, или хумки, на којима свака плоча није померена. Уз то иду и „проверене” приче да је неко пронашао огромно злато. Испредају се и легенде о српским владарима, углавном Немањићима, који су овде столовали, и наравно, благо закопали „баш ту негде”.

Драгицу су мештани у једном селу убеђивали да је неко пронашао злато и показивали удубљење на каменој плочи, наводно од глиненог ћупа с благом. Узалуд објашњава да од глине не може да остане удубљење у камену.

– Не знам да ли неко нешто нађе и куда то иде. Али, непроцењива штета настаје тамо где трагачи за благом копају. Они, тражећи злато, униште читав локалитет, сав покретни археолошки материјал, чак ни зидови не остану на својим местима – каже археолог с дугогодишњим искуством.

Истиче да је забрињавајуће и то што се дивљи археолози организују, па чак имају и удружење „Археоаматери”. У њиховим актима уписано је да могу да се баве археолошким истраживањима и продајом археолошког материјала, што је потпуно незаконито, имају чак и неку своју чуварску службу, униформе… И све је то регистровано у Агенцији за привредне регистре.

– Дешава се да одемо на неки локалитет и од мештана дознамо да су ту већ биле неке наше колеге. Одмах је јасно да је реч о људима који се аматерски баве археологијом, а професионално трагањем за археолошким благом, али само у своју корист и на општу штету – каже Драгица.

Да би археолози могли да почну истраживања на неком локалитету потребно је брдо папира, дозвола, пројеката и документације. А дивљим копачима не треба ништа – само детектор за метал, крамп и лопата.

На сајту „Археоаматера” су све важне вести из археологије. Већ данима, прва вест је откриће старословенског храма на Пештери. Отуда страховање новопазарских археолога за овај локалитет.

Славка Бакрачевић