Како је отет најбогатији Србин

Специјално тужилаштво за организовани криминал почело је са проверама свих околности у вези са пуштањем вођа "земунског клана" Душана Спасојевића и Милета Луковића из притвора 2001. године. На захтев специјалног тужиоца Слободана Радовановића, списи предмета су из Четвртог општинског прослеђени Специјалном тужилаштву, тако да би све недоумице око пуштања "земунаца" из притвора ускоро могле да буду решене. Предмет о коме је реч заправо је најпознатија отмица у Србији – киднаповање Мирослава Мишковића, а у списима се налазе и подаци о отмицама Драгослава Вуковића и Миленка Алексића за које се такође терете "земунци".

Мишковић, председник "Делта холдинга", отет је 9. априла 2001. године у 8.10 часова у Улици Арсенија Чарнојевића у Новом Београду. У кривичној пријави наводи се да је аутомобилу "алфа ромео" регистарских ознака БГ 166-00 препречен пут другим возилом, а потом је из њега изведен најпознатији домаћи бизнисмен.

– Мишковићу су наредили да уђе у возило марке "ауди А6" тегет боје, регистарских ознака БГ 475- (остало непознато), везали му очи широком селотејп траком и руке лисицама, а на главу навукли вунену штрикану капу. Мишковићевог возача Драгана Крстића су убацили у гепек возила "алфа ромео" и ту га оставили, а Мишковића одвезли у непознатом правцу. Извршиоци су користили дуго наоружање и били су маскирани – наводи се у кривичној пријави.

У овом документу се прецизира да је Мишковић држан у припремљеном склоништу "у виду четвртасте шахте", а за то време отмичари су преко мобилног телефона број 064/ 165-20-11 омогућили Мишковићу контакт са запосленима у фирми "Делта", па је он наложио да Милан Спасојевић, директор "Делта спорта" буде посредник око примопредаје новца и приликом пуштања Мишковића. У пријави се наводи да су отмичари успели да изнуде откуп од седам милиона марака.

У званичном саопштењу које је поводом отмице издао "Делта холдинг" између осталог се наводило да њихов председник никада није користио обезбеђење и да га је тог јутра, уобичајеним путем, на посао возио шофер. У медијима се тврдило да је Мишковић приликом отмице разазнао три мушка гласа. Чим су га киднаповали и ставили му повез преко очију, "ауди" је кренуо муњевито. У колима, према тим незваничним подацима, није било много приче. После отприлике два сата вожње аутомобил се зауставио. Без грубости, увели су га у подрум. Током боравка у подруму, ништа није тражио, а отмичари му нису дали ни да једе, ни да пије. Неколико пута су жаргоном расправљали о суми коју очекују. Један од отмичара му је дао мобилни телефон. Чуо се са породицом и саопштио им, по инструкцијама киднапера, шта су услови откупа. Отмичари су Мишковића пустили наредног дана око два сата, после 18 часова заточеништва пошто су добили тражени новац. Није познато где је новац предат, претпоставља се да је то било негде на аутопуту кроз Београд, омиљеној зони деловања "земунског клана". Након тога Мишковића су извели из подрума, сместили у аутомобил и кренули у Београд и ослободили га на, за јавност, непознатој локацији. Власник "Делта холдинга" никада није јавно говорио о драми кроз коју је прошао. Мишковић ни јуче није био доступан за коментар. По речима портпарола компаније "Делта холдинг" Браниславе Милунов "познато је да господин Мишковић не даје изјаве за јавност."

Тадашњи министар полиције Душан Михајловић 15. априла 2001. године најављује да ће, уколико се не ухвате отмичари Мишковића, поднети оставку. Нешто касније Спасојевић и Луковић, са тројицом компањона (Владимир Милисављевић, Александар и Милош Симовић), ухапшени су у Француској пошто су у овој држави откривени са фалсификованим исправама. Петорица осумњичених су 3. маја 2001. године депортована у Србију. Истога дана им је одређен притвор.

Пресуда за фалсификовање докумената изречена им је 13. јула. Судско веће је Спасојевићу изрекло казну од годину и три месеца. Истражни судија Четвртог општинског суда Милан Лондровић му је истог дана одредио једномесечни притвор. Нова истрага теретила је Спасојевића и његове саучеснике за отмице Мирослава Мишковића, Драгослава Вуковића и Миленка Алексића. Поред отмица, Спасојевић се сумњичио за изнуду у покушају и тешку крађу. У међувремену су због сумње да су учествовали у отмици Мишковића ухапшени и Никола Бајић, Милан Јуришић Јуре и Саша Петровић. После неколико месеци сви су ослобођени, о чему се и ових дана води полемика.

Током поступка који је вођен пред Четвртим општинским судом у Београду због отмица доказано је да су оптужени криви. Првостепеном пресудом овог суда од 4. априла 2003. године, када су "земунци" били у бекству због атентата на премијера Србије, Милош Симовић осуђен је на 10 година затвора, његов брат Александар и Владимир Милисављевић Будала на 12, Никола Бајић на три, Милан Јуришић Јуре на четири и Саша Петровић на три месеца затвора. Оптужени су били и Душан Спасојевић и Миле Луковић, али је поступак против њих обустављен неколико дана пошто су убијени током акције "Сабља".