Помиловање је последња сламка спаса

Када осуђеник прође све судске инстанце, када му и последња жалба буде одбијена, преостаје му још само помиловање председника државе или право на условни отпуст.

Радомир Марковић, бивши начелник РДБ-а, који служи 40 година у специјалном затвору у Забели, сада користи и ову последњу сламку спаса.

Уколико би дао кључне доказе којима би било расветљено убиство Славка Ћурувије, власника „Дневног телеграфа”, да ли би Марковић могао да се нада помиловању?

Ако је већ желео да тргује и прети својим тајнама, зашто то није учинио раније, када је законски могао да постане сведок сарадник, пре него што је и најстрожа пресуда постала правноснажна? Шта је истина о тајним досијеима који Србију могу бацити на колена, да ли они постоје или су празна претња? Уколико досијеи постоје, зашто Марковић објављивање помиње тек сада, када му је судбина практично запечаћена 40-годишњом робијом?

Одговоре на ова и многа друга питања у истрази ћетражити специјални тужилац.

Бившег шефа ДБ-а у затвору је посетиопредседник Комисије за помиловања Оливер Антић и чињеница је да је тема билапомиловање. Судећи по томе, држава жели да чује шта Марковић има да каже. Неки правници сматрају да је Антић прекорачио своја овлашћења председника комисије, док Антић објашњава да је хтео да се лично увери у аргументе и доказе. Да то није уобичајена пракса доказује и то што није посетио сваког подносиоца захтева.

Упућени у све досадашње преговоре са Марковићем подсећају да је бивши шеф ДБ-а током акције „Сабља” и те како био спреман на сарадњу са тужилаштвом. Пошто је признао убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, Марковић је био расположен да разоткрије и многе друге злочине, па и убиство Ћурувије. Наводно, пресудну улогу да се он тада предомисли имала је његова супруга Иванчица Марковић, која је била против идеје да њен супруг сведочи против Слободана Милошевића. Људи који су пре 10 година саслушавали Марковића кажу да се он управо по њеном наговорупредомислио, а затим и повукао сва дотад дата признања.

Према законима о помиловању и о надлежностима председника Србије, шеф државе је једини овлашћен да, по претходно прибављеном мишљењу Министарства правде и надлежног суда, изриче помиловања правоснажно осуђеним особама.

Свуда у свету председник државе има овлашћења да доноси акт милости којим осуђено лице ослобађа од издржавања казне на коју је осуђено то лице или преосталог дела казне коју треба да издржи.

Према доступним подацима, бивши председник Борис Тадић је од 2004. године до краја мандата помиловао 191 осуђеника. Последњи когје ослободио био је глумац Жарко Лаушевић. Комисију је водила др Радмила Васић, а чланови су били др Тибор Варади, др Горан Илић, др Радован Биговић и др Виолета Беширевић.

Зна се и то да је бивши председник Србије Слободан Милошевић углавном потписивао одлуке о помиловању осуђених на захтев своје супруге Мирјане Марковић. Његов наследник Милан Милутиновић је „врло шкрто” потписивао помиловања и чинио би то тек када би добило „зелено светло” од комисије и Министарства правде.

Међу онима који су последњих година „измамили” помиловања има осуђених за изазивање саобраћајних незгода, фалсификатора, убица, оних који су осуђени за крађу, затимза наношење лаких телесних повреда или недозвољену трговину акцизним производима.

Најпознатији случај у последњих неколико деценија био је помиловање глумца Жарка Лаушевића.

 -----------------------------------------------------------------

Шта значи помиловати

Помиловање, према закону, ослобађа осуђеника од кривичног гоњења или делимично од издржавања казне. Изречена казна замењује се мањом казном или условном осудом, или се пресуда укида. Законом јерегулисано да се помиловање односиискључиво на конкретне особе, док,на пример, амнестија представља акт којим се обухватају одређена дела. Помиловани осуђеник отпушта се истог дана, а најкасније 24 часа после пријема одлуке о помиловању. Заједничко за оба ове одлуке јесте то да се тиме не повређују права такозваних трећих лица која се заснивају на осуди.

Сваки осуђеник, коме закон не даје више ниједну другу наду, има право да тражи помиловање. То може учинити сам или уместо њега помиловање може тражити супружник, сродник или бранилац, као и Министарство правде по службеној дужности. Молба се доставља прво установи у којој се служи казна, која се потом изјашњава о осуђениковом предлогу. Потом се прослеђује надлежном суду и Министарству правде, који такође дају своје мишљење. Комисија за помиловања затим проучава молбу и сугерише председнику какву одлуку да донесе, али га став комисије не обавезује.

 -----------------------------------------------------------------------

Посета Марковићу може и без адвокатске асистенције

Осуђени има право на посету брачног друга, деце, родитеља и сродника, али управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица, како то прописује Закон о извршењу кривичних санкција. То значи да су Оливер Антић или члан Комисије за истраживање убистава новинара могли да посете Радета Марковића у затвору у Забели без присуства његовог адвоката уз дозволу управника затвора.

 -------------------------------------------------------------------------------

Контроверзна помиловања у свету

Марк Рич

У САД председник има неограничену власт да помилује осуђене особе по сопственом избору. За разлику од других извршних овлашћења, Конгрес се у тим случајевима не пита. Једно од најпознатијих помиловања од свог наследника Џералда Форда 1974. добио је Ричард Никсон коме је због афере „Вотергејт” претила истрага, чак и затвор. Председник ЏорџБуш помиловао је 1992. шесторицу функционера администрације Роналда Регана због умешаности у аферу „Иран-Контра”.

Ако су ови случајеви имали политичку позадину, помиловање Марка Рича везује се за новац,па се зато води као једно од најконтроверзнијих у историји САД. Рич је био финансијер, бизнисмен и милионер, али и један од најпознатијих криминалаца „белог оковратника”. Трговао је нафтом у време иранске кризе са таоцима, када је то било строго забрањено. Пословао је и са режимима под санкцијама, Либије, Јужне Африке и Кубе. Оптужен је у САД за избегавање плаћања пореза. Побегао је у Швајцарску. Иако се у то време налазио на листиЕф-Би-Ајанајтраженијих, заједно са Осамом бин Ладеном, Бил Клинтон га је помиловао 20. јануара 2001, последњег дана на дужности. Клинтона су многи критиковали да је попустио под притисцима странке и донатора демократа, међу којима се озбиљним прилозима истицала и Ричова бивша супруга Дениз. Никада се није вратио у САД. Рич је овог јуна умро у Швајцарској у 78. години.

Живко Будимир

Афера у вези са помиловањима ове године сустигла је председника Федерације Босне и Херцеговине Живка Будимира. У априлу је, заједно са неколицином сарадника, ухапшен у својој канцеларији у Сарајеву, у згради Председништва БиХ. Суд им је одредио једномесечни притвор. Уставни суд БиХ је, међутим, у мају наложио да се сви пусте на слободу образложивши одлуку непостојањем основане сумње за примање мита и ставом да су тужбе против Будимира припадале категорији „рекла-казала”. Афера сапомиловањем, која је почела као криминална, попримила је политичке димензије,јер је Будимирова Странка правде и поверења читав догађај описала као покушај реконструкције Владе Федерације БиХ, док је Будимир за своје хапшење оптужио више странака и политичара. Истрага је и даље у току, мада је Будимир већ најавио да ће учествовати на изборима за члана Председништва БиХ,који су предвиђени за октобар 2014.