Опет ћемо питати Марковића за Ћурувију

Данас се обележава Међународни дан против некажњивости злочина над новинарима, који је прогласила Међународна федерација новинара у знак сећања на новембар 2009. године када су у једном масакру на Филипинима убијена 32 новинара. Новинарска удружења широм света на овај дан, који је први пут обележен прошле године, позивају државе да уложе максимум на расветљавању убистава новинара и казне извршиоце тих злочина.

У Србији је на ове захтеве одговорено на у свету јединствен начин – уз подршку државе, а на иницијативу Верана Матића, прошле године формирана је Комисија за истраживање убистава новинара, у којој су представници тужилаштва, полиције, служби безбедности али и новинари. Иако је по њеном оснивању било сумњи у њену сврсисходност, показало се да су, након што су истраге убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић годинама тапкале у месту, сада ипак направљени помаци. О раду комисије за „Политику” говори њен председник Веран Матић.

Ових дана пажња јавности усмерена је на рад комисије за истраживања убистава новинара након што се сазнало за претње Радомира Марковића објављивањем тајних досијеа. Да ли ће комисија поново покушати да обави разговор са њим у вези с убиством Славка Ћурувије и шта очекујете од тог разговора?

Свако ново сазнање до којег дођу представници радне групе која се бави истрагом убиства Ћурувије, а које има везе са Радомиром Марковићем, биће предочено и њему и тражиће се његово објашњење, сведочење. Досадашња одбијања да учествује или давање нетачних података, дрско понашање и претње само ће му отежавати позицију. Он је сада у некој врсти привилегованог положаја у затвору. Није ми познато чиме је то заслужио.

Многи су обећавали брзо решавање убиства Ћурувије, бивши координатор служби безбедности Миодраг Ракић тврдио је да је случај био пред процесуирањем, али да су несуђени сведоци крајем 2011. одустали због предстојећих избора, сумњајући у гаранције владе која је на крају мандата за њихове породице. Од тада је прошло две године, због чега није направљен тај један корак?

Нисам сигуран да ли је заиста било тако, да је било само мало до процесуирања. Када политичари дају процене оне имају велике релације са дневним рејтингом, са политичким аспектима итд. Комисија за истраживање убистава новинара нема потребе да даје превише оптимистичне најаве. Ми смо решили да заокружимо овај процес, да дођемо до резултата који ће открити убице и налогодавце. Једноставно, желимо процес да одвојимо од дневнополитичких утицаја.

Може ли се убиство Ћурувије расветлити без сведока сарадника, на основу прикупљених нових доказа?

Мислим да се предуго цео процес ослањао на потребу да се има сведок сарадник највишег ранга, нешто као deus ex machina (деус екс махина) који ће се појавити, све испричати и тиме да се реши овај велики злочин. Мислим да је та стратегија делимично и довела до отезања процеса, запостављања других могућности, класичне полицијске истраге итд. Комисија је, са радног групом, појачала рад у истрази не преговарајући са могућим сведоцима сарадницима. Свакако ће бити тешко, али постоји велика жеља и активност и код политичког врха, првенствено Александра Вучића, код специјалног тужиоца, у МУП-у у радној групи, код представника Безбедносно-информативне агенције и, наравно, самој комисији.

У априлу се обележава 15 година од убиства Ћурувије, да ли ће та годишњица проћи са оптужницом или без ње против одговорних за тај злочин?

Ја се надам да ће до тада бити подигнута оптужница, али није моје да обећавам. Веома је важан крајњи резултат. Превише је времена прошло и пропуштено.

Има ли помака у расветљавању убиства новинара Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић? 

У случају Милана Пантића радна група је пуно урадила, први пут располажемо комуникацијама свих мобилних оператера. То је омогућило потпуну анализy комуникација у периоду непосредно пред, за време и после убиства, што је дало нове могућности за преиспитиване досадашњих резултата, али и елементе за нове истраге. До сада извршеним анализама телефонских комуникација и прикупљањем оперативних сазнања на терену  отворена су три нова правца на којима се интезивно ради. Протекло време и враћање у 2001. годину је отежавајући фактор, али не и неизводљив, који само изискује више времена. Мислим да је и овај случај решив. Тражили смо помоћ за суперекспертизу за случај утврђивања смрти Даде Вујасиновић. Веома нам је важно за истрагу да добијемо поуздане показатеље, недвосмислене о резултатима увиђаја са самог лица места и да заувек утврдимо начин на који је Дада убијена. Нажалост, од Института у Визбадену, који смо позвали да уради супервештачење, добили смо одговор да нису у могућности да направе кредибилно вештачење јер није сачувано довољно материјала из којег би могли да направе адекватно супервештачење. Затражили смо помоћ лабораторије и стручњака ФБИ и од њих очекујемо одговор.