Гамзиград у светској баштини

Париз, 29. јуна – Касноантички царски комплекс Гамзиград, изграђен између 297. и 311. године наше ере у садашњој Србији, према замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, уврштен је на Листу светске баштине Унеска поред још двадесетак културних и природних споменика и целина из целог света.

Према наводима Комитета за светску баштину Унеско, који је на заседању на Новом Зеланду уврстио на Листу светске баштине 22 културно-историјске и/или природне целине, Гамзиград представља јединствено сведочење о римској градитељској традицији у периоду свог настанка.

Гамзиград – односно царска палата Феликс Ромулијана, утврђена је с краја 3. и почетка 4. века нове ере, а пронађена је крајем 19. века. Археолози из Немачке и Србије од 2005. године раде заједно на премеравању те касноантичке царске палате, коју систематски истражују од 1953. године.

Међу новим објектима на Листи светске баштине 16 је културних споменика, пет природних и један културно-природни. Листа светске баштине сада има укупно 851 споменик и/или природну целину, од којих је 660 културних, 166 природних, а 25 су комбиновани.

На заседању на Новом Зеланду учињен је и преседан у историји Комитета Унеска у области заштите светске културне и природне баштине, будући да је одлучено да се са Листе избаци арапско Орикс светилиште, након што Оман није успео да сачува његову универзалну вредност, наведено је у саопштењу Комитета Унеска на сајту те организације УН за образовање, науку и културу.

Међу новим споменицима културне и природне баштине на Листи су се нашли објекти и природне целине из Африке, арапског региона и са Пацифика, Европе, Северне Америке, као и са Кариба и из Латинске Америке.

Осим Гамзиграда, из региона је на Листу светске баштине уврштен и чувени мост Мехмед паше Соколовића у Вишеграду у Босни и Херцеговини, као културни споменик карактеристичан за отоманску архитектуру.

На листи су се нашли из Европе и културни споменици и природне целине из Француске, Грчке, Шпаније, Швајцарске, као и шумски комплекс на Карпатима у Украјини и Словачкој, који је описан као транснационално природно добро.

Комитет је уклонио четири светска добра са Листе угрожене баштине због унапређења у њиховом очувању (Everglades National Park у САД, Rio Platano Biosphere Reserve у Хондурасу, Royal Palaces of Abomey и Катманду долина – Непал).

Три светска добра, истовремено, уписана су на ту листу, због забринутости за њихово очување, а то су Галапагос у Еквадору, Ниоколо-Коба национални парк у Сенегалу и Самара у Ираку.