Јавни конкурси у установама културе

Троје уметника у најужем избору Народног позоришта

Нисмо се лако договорили. Очекујем притиске и даље, каже Радослав Павловић

Од девет кандидата за место управника Народног позоришта у Београду списак је сведен на три имена: Ана Зорана Брајовић, Дејан Савић и Спасоје Ж. Миловановић. Седмочлани Управни одбор националног театра са њима ће поново разговарати у суботу у подне о питањима која се тичу кадровских, финансијских и уметничких недоумица.

„После ексцеса који су се десили на претходим седницама, међу члановима УО осећа се узнемирење, због чега овај посао добија елементе нерегуларности, што не смемо да дозволимо као владин орган. Закон нас обавезује да до 12. децембра донесемо коначну одлуку. То јест да понудимо министру Ивану Тасовцу предлог нашег кандидата за управника националног театра, када и престаје наш посао о овом питању...”, рекао је јуче Радослав Лале Павловић, председник УО Народног позоришта у Београду, обраћајући се новинарима после трочасовне седнице овог тела на којој је, иза затворених врата, вођена бурна полемика око избора предлога кандидата за првог човека ове куће културе.

На конкурс за управника националног театра, иначе, јавило се најпре десет кандидата. Њих девет је испуњавало све услове предвиђене статутом. То су: Дејан Савић, Ана Зорана Брајовић, Божидар Ђуровић, Милован Здравковић, Ђорђе Павловић, Софија Перовић, Спасоје Ж. Миловановић, Предраг Госта и Маја Рајчић. Једино Босиљка Стевановић није испуњавала услове конкурса.

– Нисмо се лако договорили. Свако од чланова УО износио је своје мишљење. Било је опречних ставова, на крају смо предложили по три кандидата. И ова три презимена су добила највише гласова. Прича се наставља, очекујем и даље одређену врсту притисака – каже Павловић.

По налогу УО Народног позоришта у Београду и препоруци Министарства културе и информисања, протеклих дана је спроведена анонимна анкета на којој су се запослени изјашњавали о програмима које су доставили кандидати. Убедљиви тријумф остварио је актуелни в. д. управника Дејан Савић коме је од 452 запослена свој глас поверило њих 284, док је другопласирана Ана Зорана Брајовић освојила 56 гласова. Божидар Ђуровић је добио 55, Ђорђе Павловић 19, Милован Здравковић 12, Спасоје Ж. Миловановић 7, Маја Рајчић 6 и Предраг Госта 4 гласа, док Софија Перовић није добила ниједан глас.

Неважећих листића је било девет.

 Б. Г. Т.

-----------------------------------------------------------

Поништен конкурс за управника Народне библиотеке

НБС: десет дана ће трајати измена статута Фото А. Васиљевић 

Притисак јавности на Управни одбор био је најпре усмерен против могућег штеловања конкурса само за Јасмину Нинков из Библиотеке града Београда, а онда су настале и компликације око тога ко је „правно лице”

Конкурс за управника Народне библиотеке Србије поништен је на јучерашњој седници Управног одбора, због, како је саопштио председник УО Гојко Тешић, недоследног спровођења конкурса, као и због накнадног увида у правни статус установа културе из којих долазе неки од кандидата.

Заправо је једино Јасмина Нинков, садашња управница Библиотеке града Београда, остала као кандидат за управника Народне библиотеке, јер према пропозицијама Статута Народне библиотеке Србије има најмање четири године искуства у руковођењу једном од институција културе, а која је уједно и правно лице. Други кандидат Мирко Марковић (био је управник библиотеке „Ђорђе Јовановић”) не испуњава овај услов, јер се библиотека „Ђорђе Јовановић” сматра одељењем у оквиру целине Библиотеке града Београда и тиме није правно лице. Исто је процењено и за  Невену Томић, управницу библиотеке Дома културе „Студентски град”, која такође није правно лице. И „притисак јавности” на Управни одбор био је најпре усмерен против могућег „штеловања” конкурса само за једног кандидата, односно против „штеловања” за Јасмину Нинков. Читав конкурс протекао је у „сенци” ових спекулација, а на ужасавање чланова Управног одбора.

Невена Томић поднела је жалбу поводом одбацивања њене кандидатуре, а поводом тога огласила се и Демохришћанска странка Србије, која је поставила питање због чега је само месец дана пре конкурса измењен статут Народне библиотеке.

Најпроблематичнији је, по свему судећи, био тај члан Статута који је предвиђао најмање четири године руковођења неком од институција културе, и најмање десет година искуства у области културе. Овај члан унео је забуну у то која је институција правно лице, а која то није.

Завршетак саопштења, које је прочитао Гојко Тешић, односи се управо на „ограничавајуће одредбе Статута Народне библиотеке Србије које су довеле до ових нејасноћа у тумачењу”.

– Управни одбор одлучио је да у сарадњи са колективом и Правном службом Народне библиотеке Србије у наредних десет дана ради на изменама и допунама Статута НБС – закључио је Тешић, додајући да је свака одлука Управног одбора била руковођена искључиво важношћу националне библиотеке, као водеће институције културе у Србији, а противна свим притисцима унутар и изван колектива НБС, као и супротна притисцима из медија.

М. В.