Држава и мајка и маћеха

Мионица – Божидар и Јела Марковић, просветни радници у пензији, и минуле новогодишње, божићне и ускршње празнике дочекали су у оронулој шупи од 15 квадрата у селу Команицама код Мионице. Ово село са оближњим Маљевићем било је у епицентру земљотреса који је крајем септембра 1998. године погодио Колубарски округ. Марковићи су само једна од 4.500 породица које чекају да им се поправи кров над главом, али ни после девет година помоћи нема. Као да се чека Годо или неко ко је упао у живо блато, а руке спаса ниодкуда.

Додуше, нико не може оспорити почетни талас солидарности када је у пострадало подручје помоћ почела да пристиже са свих страна. Врло брзо ствар је у руке узела држава формирањем Дирекције за обнову и развој Колубарског округа пострадалог у земљотресу. Али, у тој еуфорији уочено је чудно понашање. Куће су поправљане, градиле су се нове, али многоструко више се улагало у "развој". Какав развој? Такав да су се уместо фабрика зидали базени за пливање и рекреацију, уређивани офиси и партерни простори испред партијских седишта, односно издвајале грдне паре за пројекте такозваних капиталних инвестиција које никада нису започете. За покриће пред јавношћу и оштећенима свака општина је направила своје ранг-листе са приоритетима за градњу и поправку оштећених објеката. Међутим, мајстори су у  јеку овог "праведног" рангирања најчешће виђани у двориштима, на ливадама где никада није било кућа као и пред викендицама оних другова и другарица који су увек били у приоритету...

И нова демократска власт, ваљда због много важнијих државних проблема, тек се успутно бавила обновом овог краја. "Ево вам новац, па радите како најбоље знате". Говорили су. И поред упозорења из Дирекције и локалних самоуправа да је потребно да се знатно више "отворе" са издвајањем новца из буџета та сума се, као из каквог ината, стално смањивала.

Скоро драматичним тоном, пред увелико пристиглу грађевинску сезону, огласио се Зоран Јаковљевић, директор Дирекције за обнову Колубарског округа, обавештавајући јавност да је уз 120 милиона динара добијених по основу привременог финансирања буџетском позицијом за ову годину предвиђено још 150 милиона. На ову суму у међувремену је држава, ипак, додала још 130 што чини укупно 400 милиона динара. Тражена сума од 1,5 милијарди динара остала је као пуста жеља. Практично, овог лета и јесени у Колубарском округу биће поправљено и оспособљено за становање око 200 кућа, што је у односу на 4.500 тек кап у мору. Заправо, по овој динамици помоћи биће потребно још најмање 20 година за залечење рана од земљотреса.

Колико је то дуго најбоље знају и осећају они који и даље живе у металним контејнерима, шупама или преуређеним шталама, где је, чак, могуће видети "проклијале" кревете од влаге и подземних вода.