Мастер матичар, а директор курсиста

Краљево – Матичар, тј. заменик матичара може бити лице које има високо образовањестечено на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке студије, специјалистичке струковне студије) у образовно научном пољу друштвено хуманистичких наука, тј. на студијама у трајању од најмање четири године друштвеног смера, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање тих послова. Посебан стручни испит за матичара полаже се пред комисијом ресорног министарства, а овлашћење да неко лице може тим пословима да се бави даје министар. Уз све ове одредбе Закона о матичним књигама, које се односе на матичара важи и опште правило, тј. обавеза будућег матичара, пошто припада органима општинске или градске управе да има и положен стручни државни испит за чије полагање је неопходна једна година радног искуства.Исте образовне услове мора имати и шеф месне канцеларије, дакле онај и у најзабитијем селу, јер он повремено, мада све ређе, обавља и послове матичара.

Да је оваквих стручњака било раније можда би данас и развода бракова било мање. Но, шалу на страну, бар што се тиче града Краљева овако школованих стручњака специјалиста за посао матичара ни сада нема. Нема ни слично образовно усмерених кандидата за послове шефова месних канцеларија. Зато посао вођења матичних књига и решавања управних спорова у првом степену овде тренутно ради пет запослених. Два матичара су отишла у пензију и пет шефова месних канцеларија. Њихов посао преузели су они који још раде па поједини шефови месних канцеларија „покривају“ и по три села, а за пет преосталих матичара обим посла је увећан за матичне књиге из шест косовских општина, тј. за око четири хиљаде матичних књига.

Истина, у Градској управи у Краљеву има око 280 запослених и ту је, сигурно, један број без довољно радних задатака, али је и њихово преусмерење немогуће јер се, судећи према овим условима, неко, такорећи, од уписа на факултет за матичара или шефа месне заједнице морао припремати. Тако је то за разлику од, рецимо, страначки именованих директора, а било их је и без факултетских диплома или их је са дипломама стеченим на брзину и због тога званих „курсиста“.

– Стварно су ови услови за поједине послове, попут ових које наводите, претенциозни. Уз то, треба знати да имамо и ограничења у пријему нових радника а такве дозволе даје само Влада Србије. Па се и ту сусрећемо са тешкоћама да, упркос затеченој прекобројној запослености, немамо капацитет да, рецимо, обавимо послове које нам држава често, у наводном процесу децентрализације надлежности пребацује. Ето, с циљем заштите права пацијената ти послови су недавно пребачени на општине и градове а за то немамо правника са три године радног искуства па ваља чекати и молити за дозволу новог пријема – каже Милош Петровић, начелник Градске управе у Краљеву.

Најављене нове прописе о ограничењу запошљавања о буџетском трошку наш саговорник не жели да коментарише, осим што се, каже, нада да ће та примена ограничења или дозвољеног пријема бити усмерена на конкретне предмете, тј. послове.

Иначе, у Градској управи у Краљеву просечна старост 280 запослених је 54 године. На прсте једне руке могу се набројати млађи од тридесет година, што би се рекло они који не страхују од „миша“, а већину нових закона усклађених са прописима ЕУ ваља примењивати у локалним самоуправама.

Мирољуб Дугалић