Лекари под моралном анестезијом (I)

Од 1. јануара 2009. године биће укинуто право на допунски рад лекара. Доктори ће морати да се одлуче да ли ће свих осам сати радити у државној установи или пола радног времена у државној, а пола у приватној ординацији. Такође, више неће бити и могућности да се, као до сада, у случају ординације "Илић" – ради у породичној мануфактури. Иако нико не жели да тврди да је ова одлука у директној вези са смрћу трогодишње Ање Граховац, чињеница је да је овај несрећни случај покренуо питање докле ће лекарима из државних установа бити дозвољено да раде и у више приватних здравствених установа, као и да ли могу квалитетно да обављају лекарски позив "од јутра до сутра".

Др Томица Милосављевић, министар здравља, каже да се не осећа лично одговорним за смрт Ање Граховац и тврди да је учинио апсолутно све што је било у његовој моћи. Он замера стручним удружењима што нису осудила прекршај лекарске етике и што Лекарска комора Србије није сазвала хитну седницу, већ је најавила да ће се овај случај разматрати тек 2008. године!

Иако су и приватни лекари и министар здравља у овом случају позвали на одговорност чак и медије, чињеница је да Клиника "Перфекта" и ординација "Илић" нису имале дозволу за обављање интервенције на оку и да офталмолог КБЦ "Звездара" није имао дозволу за рад у приватној пракси.

Такође је чињеница и да лекари ретко седају на оптуженичку клупу. Министар здравља, међутим, не слаже се са нашом примедбом да се у Србији лекарима ретко суди. Ипак, одговор на питање колико је лекара због несавесног лечења на суду, каже, не треба да да министар здравља, већ органи правосуђа. Оно што се зна јесте да сваке године Судскомедицински одбор, као најмеродавније тело на Медицинском факултету, због сумње на грешку у лечењу, разматра и до 15 притужби, односно спорних лечења или медицинских поступака и додаје да то није мали број.

Иначе, за основни облик кривичног дела несавесног пружања лекарске помоћи, када је урађено са умишљајем, закон предвиђа затворску казну од три месеца до три године. Уколико се утврди да је оптужени ово дело починио из нехата он може да буде кажњен новчано или казном затвора до годину дана. Ово кривично дело не односи се само на лекаре него и на друге здравствене раднике.

Кривични закон Републике Србије предвиђа и кривично дело неуказивања лекарске помоћи. У зависности од облика овог дела које му се ставља на терет, оптужени може да буде осуђен на новчану или чак осмогодишњу затворску казну.

Најстроже запрећене казне предвиђене су за тешка кривична дела против здравља људи. Починиоцу овог кривичног дела прети казна затвора од једне до чак 12 година.