Пливање за основце, клизање за студенте

Пливање у млађим разредима, скијање у шестом, веслање, вожња ролера, стони тенис, клизање, обавезно физичко васпитање на факултетима, неке су од мера за унапређење наставе физичког васпитања у школама и високошколским установама у Србији, које су управо добиле „зелено светло” Националног просветног савета (НПС).

Иницијативу је још у децембру 2011. године покренуло Друштво педагога физичке културе Србије, после чега је НПС формирао радну групу у којој су учествовали и представници Учитељског факултета, Савеза учитеља Србије, различитих министарстава и завода, градова и општина.

Професор др Душан Митић, председник Комисије за унапређивање наставе физичког васпитања НПС-а и некадашњи декан Факултета спорта и физичког васпитања сматра да савремени начин живота утиче на то да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма.

Иако у наставном плану и програму пише да је физичко обавезно, реалност у школама јесте да се масовно пишу оправдања и дозвољава изостајање са часова, а често и сами наставници отказују физичко или га уступају колегама који држе „важније часове”. Све то на крају проузрокује лош здравствени картон читаве нације, због чега је ово национални проблем, са којим се боре и све друге земље.

Зато је идеја да се физичко васпитање уведе још од предшколског узраста, као и да се деци са одређеним обољењима и слабијим физичким способностима посебно организује програм. Док би у млађим разредима однос обавезног и изабраног спорта био два плус један час, у средњој би тај однос био обрнут у корист изабраног спорта, чиме би се средњошколци поново мотивисали да се „врате” физичком.

А да би ово заживело у пракси, неопходно је и да се уједначе просторни и технички услови у школама за извођење наставе физичког васпитања и да се по регионима формирају тимови који ће да прате конкурсе ЕУ, намењени за изградњу и опремање школских спортских објеката.

Према подацима Завода за статистику, опремљеност школа је од 5 до 65 одсто, а чак 40 одсто школа нема фискултурне сале, мокре чворове, а у неким случајевима ни дворишта.

Мирјана Илић, члан Националног просветног савета и генерални секретар Савеза учитеља Србије, признаје да је ово за сада списак лепих жеља када су у питању школе, а пошто НПС није надлежан за високо образовање – мера о враћању физичког васпитања је практично само препорука за факултете.

– Комисија наставља рад са новим сарадницима, од локалних самоуправа до разних министарстава, предстоји даља разрада кроз акционе планове. Морамо бити реални и видети шта може брзо да се уради, јер сви знамо каква је инфраструктура по школама, али можемо и учитељима саветовати да буду инвентивнији и да упркос лошим условима рада ипак приближе физичко васпитање деци – објашњава Илић.

Стручњаци сматрају да ниједно дете не би требало да буде потпуно ослобођено наставе физичког, већ да се дају препоруке које би вежбе ученик могао да ради у складу са својим здравственим стањем, то јест да, уколико вежбање није могуће, ученик слуша предавања о здравом начину живота и слично.