Не дешава се неком другом

Нисам веровала да свако може постати жртва трговине људима. А онда сам с две колегинице кренула на пут у једну земљу источне Европе. Након слетања на међународни аеродром требало је да се превеземо до „међуградског” аеродрома и одатле на жељено одредиште.

Ту настаје проблем – аеродромско особље не говори енглески, француски нити било који језик осим сопственог. Минибус који је требало да нас превезе постоји само у нашем плану путовања, али не и у реалности, а ми имамо сат времена да се превеземо до другог аеродрома. Све то у један сат после поноћи. Проналазимо униформисаног човека који на лошем енглеском објашњава да је последњи бус отишао, али да ће нас таксиста превести на други аеродром.

„Он нема такси таблу и не говори енглески. Само му реците име аеродрома”, саветовао нас је човек у аеродромској униформи.

Сат је откуцавао, али не у нашу „корист”. Имале смо две могућности – да седнемо у такси без табли и стигнемо на такозвани везани лет или да сачекамо јутро и смислимо начин како да се превеземо до жељеног одредишта, удаљеног 650 километара.

Преломисмо. Селе смо у „такси” који је кренуо у ноћ, тамнију од стрепње да нећемо стићи на одредиште. Након пола сата вожње угледале смо светла аеродрома. Одахнусмо, страх је, ипак, био неоснован. Овог пута.

Тако уместо у статистици која говори да сваке године око 700.000 жена и деце постану жртве трговине људима, завршиле смо на научној конференцији.

Нисам веровала да свако може постати жртва силовања. Мислила сам да се „то” дешава женама које стопирају камионџије на ауто-путу или се у пијаном стању и изазовно одевене шетају. А онда сам прочитала вест да је у добро осветљеном парку у којем свако вече шетам са најбољим човековим пријатељем, силована девојка која је извела пса.

Само у току ове године 75 жена је пријавило силовање. Колико њих је заиста силовано никада неће бити објављено.

Нисам веровала да свако може постати жртва партнерског насиља. Сматрала сам да ниједна паметна и финансијски независна жена неће прећи ни преко шамара а камоли преко батина и вишегодишњег малтретирања под изговором типа „остајем у браку због деце”.

А онда ме је добра пријатељица позвала на кафу. Веровала сам да је њена породица једна од оних коју би сваки маркетиншки стручњак ставио на новогодишњу честитку – двоје слатке мале деце, успешан супруг, кућа којој само недостају прозори од чоколаде и врата од мармеладе па да цела прича личи на бајку. Потом је она скинула тамне наочари испод којих је стајала модрица прекривена шминком.

Само у токе ове године 45 жена је убијено у породичним насиљу.

Свако може постати жртва трговине људима. Силовање се не дешава неком другом. И ваш партнер може дићи руку на вас. Да ли сте потписали Конвенцију против насиља над женама?