Ne dešava se nekom drugom

Nisam verovala da svako može postati žrtva trgovine ljudima. A onda sam s dve koleginice krenula na put u jednu zemlju istočne Evrope. Nakon sletanja na međunarodni aerodrom trebalo je da se prevezemo do „međugradskog” aerodroma i odatle na željeno odredište.

Tu nastaje problem – aerodromsko osoblje ne govori engleski, francuski niti bilo koji jezik osim sopstvenog. Minibus koji je trebalo da nas preveze postoji samo u našem planu putovanja, ali ne i u realnosti, a mi imamo sat vremena da se prevezemo do drugog aerodroma. Sve to u jedan sat posle ponoći. Pronalazimo uniformisanog čoveka koji na lošem engleskom objašnjava da je poslednji bus otišao, ali da će nas taksista prevesti na drugi aerodrom.

„On nema taksi tablu i ne govori engleski. Samo mu recite ime aerodroma”, savetovao nas je čovek u aerodromskoj uniformi.

Sat je otkucavao, ali ne u našu „korist”. Imale smo dve mogućnosti – da sednemo u taksi bez tabli i stignemo na takozvani vezani let ili da sačekamo jutro i smislimo način kako da se prevezemo do željenog odredišta, udaljenog 650 kilometara.

Prelomismo. Sele smo u „taksi” koji je krenuo u noć, tamniju od strepnje da nećemo stići na odredište. Nakon pola sata vožnje ugledale smo svetla aerodroma. Odahnusmo, strah je, ipak, bio neosnovan. Ovog puta.

Tako umesto u statistici koja govori da svake godine oko 700.000 žena i dece postanu žrtve trgovine ljudima, završile smo na naučnoj konferenciji.

Nisam verovala da svako može postati žrtva silovanja. Mislila sam da se „to” dešava ženama koje stopiraju kamiondžije na auto-putu ili se u pijanom stanju i izazovno odevene šetaju. A onda sam pročitala vest da je u dobro osvetljenom parku u kojem svako veče šetam sa najboljim čovekovim prijateljem, silovana devojka koja je izvela psa.

Samo u toku ove godine 75 žena je prijavilo silovanje. Koliko njih je zaista silovano nikada neće biti objavljeno.

Nisam verovala da svako može postati žrtva partnerskog nasilja. Smatrala sam da nijedna pametna i finansijski nezavisna žena neće preći ni preko šamara a kamoli preko batina i višegodišnjeg maltretiranja pod izgovorom tipa „ostajem u braku zbog dece”.

A onda me je dobra prijateljica pozvala na kafu. Verovala sam da je njena porodica jedna od onih koju bi svaki marketinški stručnjak stavio na novogodišnju čestitku – dvoje slatke male dece, uspešan suprug, kuća kojoj samo nedostaju prozori od čokolade i vrata od marmelade pa da cela priča liči na bajku. Potom je ona skinula tamne naočari ispod kojih je stajala modrica prekrivena šminkom.

Samo u toke ove godine 45 žena je ubijeno u porodičnim nasilju.

Svako može postati žrtva trgovine ljudima. Silovanje se ne dešava nekom drugom. I vaš partner može dići ruku na vas. Da li ste potpisali Konvenciju protiv nasilja nad ženama?