Филхармонија свира диско

Диско музика вечерас у Коларчевој задужбини. Пред диригентским пултом Београдске филхармоније и новосадског камерног хора од 20 часова биће маестро Алан Бјелински из Хрватске.

– Публика је прошли пут рекла да им је диско вече било исувише гласно, али ти људи онда не иду често у дискотеку, где је музика још гласнија – каже Алан Бјелински за наш лист. Аранжмане је урадио Федор Вртачник из Новог Сада, а Београдска филхармонија је на репертоар ставила хитове седамдесетих (Глорија Гејнор, Дона Самер).

– Ова музика је као бомбона за Нову годину, свира се са ритам секцијом. Последњих 15 година сарађујем са Оливером Драгојевићем, и пошто сматрам да нема лаких нота, дуго је требало да његове баладе уткамо са симфонијским оркестром. У класичној музици диригент је шеф звука, а вечерас ће то бити тонац, и морамо му веровати, јер је музика појачана с микрофоном и разгласом – каже Бјелински, који је годинама свирао клавијатуре у групама „Атомско склониште“, „Хаустор“, и „Филм“.

Наш саговорник је био диригент симфонијског оркестра ХРТ-а, Дубровачких симфоничара и Загребачке филхармоније. Данас је слободни уметник. Компонује музику за филм („Нека остане међу нама“ Р. Грлића), а жели да ствара и своја класична дела, иако га у томе, како каже, обесхрабрују опуси Равела, Малера, Прокофјева, Бритна. „Меланхолик сам и од тема ме занимају залазак сунца, роњење, корали, природа, ветар, шума и животиње, снег.“

– Сећам се када сам као студент ишао на такмичење у Будимпешту са професором Павлом Дешпаљем. У возу сам му признао да нисам савладао једну увертиру. Пет минута је проучио ноте и дао ми да их увежбам, што сам чинио пуна два сата. Почео сам да диригујем. Били смо сами у купеу и чуо се само клопот воза. Маестро је знао сваку ноту, ја нисам. Он има одличну меморију и апсолутни слух – каже диригент који се усавршавао на Моцартеуму у Салцбургу, потом у Италији, и Јути (САД).

– Диригент који на проби износи приче из историје музике често не добије музички ефекат. Ја не причам много, јер људи воле квалитетно, брзо и јасно да раде, а то се постиже познавањем партитуре – сматра Бјелински и илуструје колико мало је за испуњење музиком, наводећи пример из Парагваја где сиромашна деца инструменте праве од рециклираног ђубрета.

– Бубњеви су им од конзерви, а виолине од затварача и старог алата, лима и картона. Кад та босонога деца дају интервјуе, кажу да не знају шта би радили уколико у њиховим животима не би било музике, а иза леђа држе некакву канту са четири жице. Њихов Моцарт је прилично фалш, али сви су толико срећни. Такви снимци на интернету говоре да уз вољу и дисциплину живот мора ићи узлазно – прича Бјелински о малишанима чији звук је назван хармонија на депонији.

Како додаје, по културној политици види се ко је главни у једној држави, и пита када ће доћи време да људи схвате да је култура једина комуникација са светом. Додаје да се зато хрватски оркестри залажу да на гостовањима у иностранству изведу бар једно дело свог аутора. Већ у фебруару 2014. Загребачка филхармонија гостоваће са овим диригентом у Београду, а он планира да у Загребу ускоро изведе балет „Петар Пан“ од његовог оца композитора Бруна Бјелинског (1909–1992), са класичним оркестром на ливади.

– Живим с музиком сваки рад. Будим се у пола шест, проучавам партитуре, пишем аранжмане на компјутеру. Инструменти су ми стално отворени, и сада док сам у Београду. Волим да чим уђем у кућу, седнем и одсвирам три такта. Бити слободни уметник је дивно јер знаш да мораш много да радиш!